Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДМ.ИХ ШКОЛА

507

се овом злу, противном спакој естетици, стане на /гут, свагда је за похвалу. У III р. други иаставник обра1>ао је пажљу „да ђаке III р. сиреми за геометрију, да их унути на самосталап рад и мишљење, јер им је то од преке потребе. Геометрија се, вели, пе може на намет, механички научити." Наставник овај груписао је и нредавао наставни материјал самостално, без ручне књиге, а ностављепи нрограм свршио. б) Геометрија у IV р. завршена око Васкрса. Ручна књига од г. Ср. Стојковића. Наставиик мисли да су 2 часа недељно мало за овај нредмет; а уз то имао је да се бори са немаштином ученика у потребпом цртаћем нрибору (нарочито шестара). в) Ј Ј ачуница у I р. по ручној књизи од г. М. Мијаиловића. Предмет довршен око Васкрса. Наставпик је давао доста и домаћих задатака, нарочито из метарског система, осем нрописних иисмених задатака у шволи. У II р. имало се ове године далеко више да пређе но обично, ношто лане у I р. није рачуница ни предавана, на је ваљало нрећи двогодишњи програм, ио књизи г. Мијаиловића. — У III р. придодата је ове годипе уз рачуницу и алгебра. Наставник се о томе изражава: „На основу стеченог искуства на нољу свога вишегодишњег наставничког рада, а при том придржавајући се методе Мочникове и Хаберлове, нашао сам за сходиије да у III р. из алгебре отиочнем са објашњењем иојмова о количини и бројевима, а за тим да иређем на поделу бројева са разних гледишта , даље на објашњење по.јма о математици и њеној нодели, на математички метод, на објашњење 7 видова рачуна, на појам о члану и алгебарским изразима, па сам тек онда прешао на сабирање и одузимање са мономима и полиномима, а тим сам завршио

предавање алгебре у III р., те ћу онда идуће године у IV р. наставити са множењем најпре монома па полинома." I') Алгебра у IV. р. исцрпена сва по програму, осем диоФантовнх једпачина и теорије о сразмерама, — из раније наведенога узрока, што је цео сентембар, до доласка новог програма, употребљен на иогављања из пр. године. 0 могућем успеху у матем. наукама, наставник алгебре изражава се овако : „Математички предмети еачињавају једну групу у науци, ко.ја се од осталих група одликује више сувопарношћу , но . слашћу. С тога је у иптересу што јачега иостнгнућа успеха код ђака у овим предметима иеопходно пужна што већа строгост и дисциплипа. Ове предмете не треба остављати ђацима на вољу, хоће ли се у истима упражњавати или не Без вежбања гема успеха у матемагици, а за кежбање треба бити вредан. За то је — завршује наставник у свом послу стручан — неоиходно нужно да се, иоред школских задатака уведу и домаћи задаци. Трудио сам се да постигием што бољи успех код ђака; а да бп тај труд уродио родом, саветовао сам ђацима да се вежбају код куће израђујући задатке што их има по ручним књигама." 7. Моралне иоуке. Наставник, директор Жив. Живановић. Ученици су иисали и у I и у П р. овај аредмет , а према програму од 28 октобра 1888 год. ПБр. 12.002. Програм је свршеп и то ученици I р. по лаређењу од 15. Фебруара 1889 ПБр. 2230 одељак I и II програма; а ученици II р. — који имају да иређу потребно за две године у једно — и одељак I, II и III програма, овај последњи у иешто збијепијем облику. Нредмет се показао и пријатан и користан, и то поланећи с гледишта: да је невинијој деци корисније казати извесна моралиа нравила 64'