Просветни гласник

509

МОДЕРНА Џ. ј>удг (Спр Па не само због тога, већ и ради самог језика веомајеважно посветити се изучавању кдасичних нисаца. Ни један од модерних језика не пружа тако драгоцену умну дисцишшну, као јелински и латински, због њихове правилне и компликоване структуре. Зауставимо се мало на граматици: то је најелементарнији део логике, почетак анализе процеса и начина по којима се човек учи да мисли. Граматичка правила. важно су средство да се доведу у склад облици језика са општим облицима мисли. Разноврсна разликовања делова у беседи, као падежа, имена, начина и глаголских времена, удео појединих честпца у писању, у исто су време и разликовања саме мисли, а не само речи. Именице и глаголи једини изражавају предмете п акције, од којих се већина може сазнати органима осећања; али разни начини на који се доводе у везу глаголи и именице показују односе предмета и радњи, односе који се дознају само умом, и сваки други начин одговара другом одиосу. Облик сваке реченице важна је лекција из логике. У разним синтактичним правилима морамо тачно да разликујемо подмет и атрибут у реченици, да изнађемо односе између суб.јекта, акције и предмета акције; да обележимо да та и та замисао треба да модификује или . квалификује ову или ону, или просто да се стопи са њом; да је то и то тврђење категорично, друго опет само условно; да знамо изразити сличности или контрасте између предмета, ставити где треба наше тврђење уједно или засебно; на послетку она нас тако рећи приморавају да одредимо у некој реченици који су чланови или делови, који, и ако потпуни и самостални с гледишта граматичког, стоје у потчињености према исказаном замишл.ају целе реченице. То је предмет опште граматике, и језици у којима се човек томе најбоље учи јесу језици који имају најодређенијих пра-

НАСТАВА д ГА ЈАТЛхЛА

вила и најразговетнијих Форама за разноврсне облике мисли, тако да се свака умна немарност и збрка у резоновању одмах открива у језичном незнању. Због тих особина, класични језици много надмашују све модерне језике; они стоје над сваким, живим или мртвим, језиком чија литература нешто вреди. II Надмашност класичне књижевности још је значајнија по само образовање. Ничим се не може заменити супстанцијална вредност мисли које она садржи, Модерна иаучна открића далеко превазилазе стара; алп што остаје у класичној књижевности добро, никада не губи своју вредност, и свакојако заслужује да се унесе у модерна књижевна дела. У целини се веома тешко преноси, а до сада се преносило веома сноро и непотнуно, књижевно благо које се може назвати мудрост живота; та богата ризница искуства које су оштроумни и посматрачкн умови тих примптивних векова, по својој простоти обичаја и живота, стекли о ирироди људској и човечијем владању, изневши га у својим списима, те оно и данас пма своју вредност у већем делу. Беседе Тукидидове, Аристотелова Реторика, Етика и Политика, Разговори Илатонови, беседе Демостенове, сатире, и нарочито посланице Хорацијеве, сви списи Тацитови, велико дело Квинтилијаново, богат репертоар највећих мпсли старога света о васпптању и свем оном што се на њега односи ; на послетку све што нам је остало од старих беседника, историка, ФилосоФа , драмских песника — ирепуно је богатог посматрања и изрека ванредне оштроумности и изредног здравог разума, и све се даје применити на радове приватногијавног живота. Потстицај и помоћ коју нам пружају та посматрања прп истр.шивању истине