Просветни гласник

5 10

превазилазе по вредности праве истине у тим делима, из којих црпемо знаље. Ум људски још ништа није створио тако изврсно и подесно да потстакне и руководп испитивачки дух , као дијалектику старих. Ни један модерни писац није још достигао старе у вештини наставе путем правила и прпмера, путем истраживања у тој важној материји која је увек иредмет научних распра, што се тешко или никако не може непосредно подврћи експерименталним доказима. Испитати сваку ствар, не устукнути ни пред највећим тешкоћама. никада не усвојити ни једну доктрину , а да се не подвргне најпре строгом испитивању негативне кригике, ие нропуштајући нри том ни један софизам , никакву збрку у мислима, и иоврх свег тога настајавати да се јасно схвата смисао какве речи, пре но што се употреби и значај какве реченнце, пре него што би се она усвојила: то је лекција коју нам пружају стари дијалектичари. Поред све јачине у вештој употреби негативног елемента у неком питању, код њих не нровејава скентицизам за истином, иити индиФерентност за истражпвањем. Највеће одушевљење, како за истраживање истине тако и за њену примену у свима радовима, нровлачи се кроз те писце, Аристотела као и Платона, ма да последњи има несравњиво велику моћ убедљивостп. Изучавањем класичких језика, као најбољих литерарних студија, ми полажемо најчвршћи темељ целокунној вашој културн, моралној и философској . Кад се погледа на литерарну страну класичних умотворина, савршеност њихових облика, ником неће пасти на ум да оспорава надмашност старих писаца. У разним жанрима, готово у свима, лепота сложаја, као на пр. у култури, послужила је за образац пајвећим модериим вештацима, образац коме се човек мора дивити не надајући се да га достигне, али који при свем том има неоцењиву вредност и остаје као светило нашим радовима. У прози и стиховима, у појезији епској, лирској и драмској, као и у историји, философији , вештини, беседништву и т. д. достигнути врхунац у свима је подједнак. Кад ово кажем, имам на уму снољашњу страну, облик и његову савршеност, јер у погледу садржине налазим да модерно песннштг.о надмашава старо, онако исто, ма

да у мањоЈ мери, као што и данашња наука, која нродире дубље у природу, надмашава далеко научне резултате старих нриродњака. Модерни осећаји разлпчнији су и комплекснији од осећаја старих народа. Модернн дух свестан је самога себе; оп се непрестАно изучава, што није био случај код старих, Дубљим и замашиијим размишљањем о човеку и његовој природи модерни ум успео је да пронађе у души човечијој дубине о којима и не сањаху Јелини и Римљани, које не би могли пронаћи баш и да су се усиљавали. Али, што могаху да изразе, изражавали су тако јасно и ирецизно, да се и највећн данашњн умови утркују да их у томе достигну. Ну при том не треба заборавити да они имађаху много више времена за рад него ми данас, и да нисаху нарочито за одабранију класу, беспослену и докону. Док на протпв, ми нишући на хитњу за публику која нас чита на хитњи, не можемо да удешавамо као они ; н ми бисмо узалуд трошили време, ако бисмо покушали да дамо нашим умним творевинама савршеност старих дела. Важно је упознати се са тим савршеним облицима, ма да пије ни мислити, према средини у којој се крећемо, да их достигнемо ; они нам бар показују шта је савршено, потстичу наше напоре и идеале да бар тежимо, да им се приближимо. У томе је сав значај старих писаца, јер онн се по својој леноти не дају копирати, нити им се може имитовати; та лепота није само у једној врсти ствпрања, да би је човек могао, тако рећи, препочети, већ у свима, то јест у потпуној хармонији средстава и цељи њихових. Тајна изредности стила великих нисаца Грчке и Рима јесте у петпуном здравом разуму ; они никада не употребл>аваху реч у којој се не би исказала каква замисао, или се не би допунио њен значај. Пре свега они гледаху да искажу неку замисао што готпуније и тачније, да је другоме нреставе што јасније и живље. Они не могаху замислити да једна књига може бити лепа сама по себи, без обзира на оно што се у њој казује. Лепота њезина увек се потчпњавала савршености исказа мисли. Снпоза ЈеПсИаз коју крптичари признаваху Хорацијевим делима изражава општи тип свију њих. Њихов стил најбоље је окарактерисао Свифт у речима: „свака реч на своме месту". Погледајмо једну