Просветни гласник

5 12

вима класичних студија у инглиским школама заслужује строгу осуду, За што да се проводе најбоље годнне младости у изучавању нравл.ења ништавних грчких и латинских стихова ? Шта се тиме добија ? Често сам хтео да запитам љубитеље природе, зар се ни на шта корисније не може употребити време до на те пи§ае сНШсПеЈ, ? Ја не велим да није корисно писатп на једном страном језику, по што је то најбољи начин да се он добро нзучи; али зар не би били довољни писмени састави у прози? Комејош требају орпшални сгихови ? Ако се може назвати оригиналним оно што ученици, немајући да изразе какву мисао, кују памћењем стихове, и тако се у њима улеже кобпа навика да скроз иуне своје саставе туђим Фразама, навика коју сваки проФесор треба да гледа не бн ли искоренио. При изучавању страног језика најбоље је задавати ученицима , да на тај језик преводе пасаже каквог доброг превода са тога језика, а при изучавању латинског може се по некад . уводити и конверсапија, као у неким континенталним гимназијама, Време које се утроши на вежбање у стиховима могло би се оправдати, кад би оно било нужно за разумевање правила старе појезије, ма даје боље бити без тога него га добијати но тако скуиу цену труда и времена. Али ненадмашне лепоте каквога спева не би вредиле колико сада вреде, кад бисмо их упознавали само номоћу правнла; довољно је што их је песник паучио, за нас она нису нотребна. Ко хоће да критикује спевове, треба да зна правила, а онај којп хоће да се њима наслађава може проћи без тога. Ми треба да довољно познајемо језпк, да разумемо лако смисао који је заогрнут свима асоцпјацијама песнпкових идеја. Ко располаже знањем језика у толикој мери, а ири том има пзвежбаи орган слуха, осетиће сласт стихова Вергплијевих н Хорацијевих онако исто као кад чпта Греја, Бориса или Шелеја, ма да не зна метрпчка правпла саФичких и алкајских стихова, Не кажем да их не треба ннкако изучавати, али желео бих да се то остави само у једном разреду који бп их специјално изучавао, и да вежбања буду слободна. не улазећи у обавезни наставни план. Имало бн се још много којешта рећи о класичној настави и литерарној кулгури у

опште, као сграни слободног образовања, али време је да се што каже о користима научне наставе, или боље рећи о њезиној апсолутној нужностн, III. Ми смо рођени у свету који нисмо створили, и кога се Феномени управљају по сгалним нама непознатим законима. Ми морамо живети у том свету и у њему извршити наше дело. Наша активна моћ зависиће од знања закона или особпна материје са којом смо неирестано, у средини које живимо и на коју непрестано деламо. За већи део тога знања, можемо п морамо да се ослонимо на оне који се одају на стручно изучавање сваке граие науке о природи; али докле год се елементарне научне истине не вулгаризнрају, публика не ће моћи да разликује шта је извесно а шта неизвесно, човека компетентног од човека некомпетентног, и онда или не ће веровати научним истинама и доказима, илп ће бити пзложена превари проиоведника лажне науке и шарлатана, Она ће се, дакле, увек кретати између несвесног неноверења и заслепљене лаковерности која се често истиче и где јој није место. У осталом ко не би желео да позна чнњенице физичког живота које су увек пред нашим очпма! Ко не би сматрао за вредпо и достојно знати како се шмрком црпе вода, како се полугом подижу тешке масе, за што влада тонлота у тропским нределима и хладноћа на нолима, за што је месец час таман а час светао, за што море иридолази и опада ? Зар не увиђамо, да онај који не зна ништа од свег тог, нама колико оио способан у некој струци, није образован човек, већ незналица ? Извесно је велики део нашег образовања онај који нам нружа наука о најинтересантнијим чињеницама васељене, тако да се овај свет може за нас сматрати као отворена књига, пуна дражи и поуке, јер можемо да је разумемо. Међу тим, користи које нам нружају нриродне науке тако су очпгледне, да би о том било излишно и говорити; и ми те науке можемо научити у свако доба, ако смо нропустили у младости, Алн важније је да на овом месту посматрамо вредност научних студија као средство нашег васпитања, као начин образовања и дисциплипе нашега ума, како би