Просветни гласник

М О Д Е Р Н А

га спремилп за велико дело које је у својој битности дело човечије. Факта су материјал нашег знања, ум је љегово оруђе ; и лакше је прибавити и нагомилати Факта него их протумачити, то јест успети да нознамо номоћу Факата, који су нам познати, Факта о којима још ништа не знамо, а ваља нам знати. Главни циЛ) непрестаног занимања људског ума у животу јесте у разликовању и сазнавању истнне. Увек треба да знамо шта је и колико има истине у неком нредмету у даноме моменту. Свн нису у стању да иронађу вечне- и велнке истине , та људска светила садашњости и будућности. Али треба, да умемо сви изабрати између супротиих мишљења она која нам изгледају као живе истине; да знамо на пр. изабрати у питањима верозаконским доктрину коју желимо пригрлити; у политици једну странку: виговску, торијевску, или радикалну, којој ћемо да се придружимо, и да одредимо докле ћемо ићи са њом; да створимо рационално убеђење о великим иитањима законодавства, унутрашње државне управе, о положају који треба да заузме наша земља према зависним од нас државама, као и нрема другим народима. Потреба коју осећамо да знамо добро разликовати истину не ограиичава се на највише вечне истине науке. Кроз цео живот наш ће најближи интерес бити, да разликујемо сваку и најмању истину у свима стварима. Тако, ако смо земљораденици, ваља нам да знамо шта појачава продуктивну снагу земљишта; ако смо трговци, шта утиче на цену производа; ако смо судије, поротници, адвокати, треба да умемо нронаћи учишЈоца кривичног дела, или законог сопственпка каквог оспореног добра. Кад треба да се на нешто решимо, или да, изменимо нашу стару одлуку, у ма ком се стању живота налазили, ми ћемо се преварпти, ако нисмо у стању да пронађемо истину у Фактима од којих зависи наша одлука. Сад, ма колико нам изгледали различни нутеви у истраживању истпне, и ма колико оне биле разиоврсне према природи нредмета, методе да се дође до истине и доказа о њој, увек су исте: једна се зове посматрање . друга резоновање. Посматрање почива на искуству. Сви носматрамо . сви| резонујемо ; и за то ми сви, ЦГОСВЕТИН ГЛАОНИК 18^9

НАСТАВА 513

неки са више, неки са мање успеха, проналазимо и констатујемо истине. Али ми то чинимо готово сви врло рђаво ; и никада се не бисмо помакли напред у том да нам не притичу у номоћ они који се у том боље разумеју н боље раде. Кад бисмо били са свим неспособни да носматрамо, постали би просго °руђ<> у рукама г.осматрача: они би нас могли нанравитн својнм робовима. Па које је сад најбоље средство да се добије та драгоцена метода ? Она се састоји у проучавању путева којих су се придржавали они који најбоље успеваху у проналажењу истина. Начини и процеси који томе воде достигли су у физичким наукама највећу савршеност. Као год што нам класична књижевност пружа најсавршеније обрасце у вештини исказивања мисли, тако исто Физичке науке ддју нам најбоље обрасце у вештини мишљења, Математичне науке, то јест науке основане на бројевима, и њнхова_ иримена на астрономију, природну философију , савршено нам износе начин на који се открива истина резоновањем; а с друге опет стране , експерименталне науке нстичу нам пред очн најјасније примере о начинима проналажења истина непосредним посматрањем. У једном и другом случају, стечени резултати контролишу се познијим искусгвом које потнрђује основаност наших акција. Студијом тих двеју метода ми се оспособљавамо за разликовање истине у приликама, у којима немамо тако брзих средстава нри руци . да њима потврдимо наше резултате. У чему се састоји битна разлика између два човека, два људска ума? У способности ко ће од њих тачније да оцени шта је очигледио. Наше непосредне перценције истина тако су ограничене, ми сазнајемо врло мало непосредном интуицијом, или како се то обично каже, нростом перцепцијом, да у прибављању разних врста знања, све зависи од оцене саме спољашње очевидности; и како нас је мало који смо добре судије да то оценимо ! У ннтелектуалној страни нашега образовања ништа није толико важно, ни до чега није толико стало колико до тога да се понрави и ублажи та готово универсална слабост у познавању предмета спољашњега света. За то треба употребити изворе најсавршенијег система нашег интелектуалпог развићтг 65