Просветни гласник

1 20

НАУКА И НАСТАВА

БотепМјапа јт<а јов ро с1ов1 :а §гас1ј е ха 11181;ог1Ја, ћгопо1о§јји и т. д.; 1;о I јеви ха сЈјеЈо пај7.с1гаујјј р1о(1о\Г в^агозгрвке кпјкетповИ. Ро1опјј кпјЈгеушсГ кдиШе 1 оуо та!о гс1гауа род1ес1а па гјуо! 1 1јис1е и 8УЈе1;и. 1е бе сје1оуИо гауегозе и тЈаН ЂеоЈо^Цбке." 1 То свакојако само иотврђује иашу већ пстакнуту мисао, да наша стара књижевност није ногодила пут, којом јој је ваљало управити свој развитак — удаљила се од иарода, ради чијих је иотреба религиозиих и иоиикла. и који уираво и даје гајзои <1 : е1ге за опстаиак н могућност за развитак књижевности. Сравнимо пнсце XIII. века : Св. Саву, Стевана Првовенчаног, Доментијана и Теодосија (који ио г. Вуловићу амо долази) с писцима XIV. века (доба у које је наша политичка моћ достигла свој врхунан'. гојима на челу стоји архијеппскоп Данило — и ми ћемо на мах запазити чудновату чињеницу, која као да иде у наточ нашим погледима о узајмици између политичког стања и књижевиога развитка. Према ономе. што смо до сад по овоме питању казпли, требало би очекпвати већн напредак књижевни у XIV. в. према књижевности. каква бејаше у XIII. в. -— Међу тим ми видимо нешто са свим обратно. Место иапретка — назадак. Изузетак утврђује правило. Тако је и овде. Он нам самутврђуте мало час исказано уверење, да је овоме појаву крив незгодан иравац. којим је пошао развитак наше старе књижевности. Да сио.вашња снага српске државе у XIV. веку није лежала на здравој основи, која може бити једино у правилном унутрашњем развитку свију сила народних, најбоље нам сведочи књижевност тога доба. која, поред свих недостатака својих, има бар ту једну добру страну, што нам, престављајући собом духовну атмосФеру свога доба,. и сувише јасно доказује штетан утицај византинизма. који је пронпкао кроз сав ондашњи нам и државни и друштвени живот ; она нам, према томе, врло речиго казује, на каквој је слабој основи почивала снага царевине Душанове. Па инак, иоред свега овога признања, не можемо иристати уз ШаФарика, који, говорећи о Данилу, сувише строго цени сву онд. књижевност. Још бисмо мање могли одобрити мишљење ХилФердингово о Данилу и свој нашој тадашњој књижевности. Обојица ') Ватр. Јагић: Шз(;опја кпјЦеуп. стр. 153.

полазе у својим проценама са данашњег гледишта, па заборављају, да ми и не можемо и не смемо тражити, да Данило (у коме ми гледамо иреставника наше књижевности XIV. века) премаша своје доба, коме је он само ириродаи изданак. Ако је неко у оиште крив, крнво јс ондашње доба, коме је, поред одсуства здравих мисли и критнчког духа, ропска сервилност била једна од најважнијих одлика. Међу тим, лепо примећује г. Вуловић у својим предавањима, Данило, н ако сервилно ублажује дела владалачка која су за осуду, он пх бар не прећуткује, него их каже —- каква су да су. У осталом ваља приметитн, да се XIII. веку даје иревага над XIV., иолазећи у оцени иојава које су им обележје с литерарне тачке гледишта. гледајући дакле на квалптет. А ако преброшмо познате споменике XIV века, па их сравнимо са познатим сггоменицима XIII. века, мораћемо нризнати, да у погледу квантитета XIV. век стоји над ХШ. веком. (( Прем је књижевна продукција, велп Рачки, у свих ових гранах, својнм опсегом и својом једиоличношћу доста чедна бнла, то се ипак опажа, да је она расла према јачању народне снаге српске и нрема обћему напретку у подручју књижевнога животаЛ 1 ) А могло би се зар наћи знакова, по којима судећи XIV. век не бн имао ни мању исторпјску важност од XIII. века. При овоме нарочито ие треба испуштати из вида чињеницу, да познати нам споменици XIV. века падају у прву његову половину. Доба владе Душаиове колико је богато у ратовима и освајањима, толико је сиромашно у производима књижевнога рада. •Још један доказ, да развитак књижевни не пријатељује с ратом и у опште с неутврђеним иолитичким стањем у земљи. Да је развитак књижевни био правилан и природан. ми бисмо у књижевности могли гледатн изјаву снаге и напредовања народног ; њу изучавајући, могли бисмо наћп узроке политичком иапредовању народном, сазнати тежње које су у оно доба господариле у српској држави и ио којима су се управљала сва дела ондашњих иам вођа. Јачање снаге државне неминовно би се морало огледатп у снажењу и већем развитку књижевноМ. Због већ наглашених узрока тако није било. Књижевност се развијала правцем, на којем ') Ф. Рачки : К о 8 о V о , с т р. 66,