Просветни гласник

Ј>АдњА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САПЕТА

301

није „обавезно," јер је то „у његовоА! итересу." Овде је. незгодно питање: „Сме ли ђак градити разлику инмеђу иоједпних предмета?" Према горњем писац очекује одговор: Не сме. А ђак се онда може и сам занитати ; за гато зпкон чини (м. градп) разлику ? И онда, или не ваља закои, или је негачно оно што наставник казује. Код <« иослушности ," да би изнео колико вреде наставници, вели: ,Једном речи, (без наставника) знали бнсге само нешто мало речи које су вам нужне за говор и - впше ништа!" Ово је и претерано и нетачно. Претерано је, јер би изишло, да сви сељаци, све што не иде у школу, зна само „нешто мало речи* и ништа више." Нетачно је, јер се знање не сасшји у речима, но у појмовима, а речи су само белеге за њих или знаци језични, коЈима се они исказују. Код ,.дужности арема друговима" има: како ваља другови да се „љубе" и да се слажу, да се помажу, да бирају друштво, да праштају, а нема о нечем што је најчешће код деце, а то је оно силно задиркивање другога, издевање имена итд. Долази глава V. „Дете у слаџбини и друштву". У оригиналу имачетири одељка. У српскоме писац је три саставио у једно; а иоследњп одељак л дужности према отаџбини" ставио је на крпју књиге, по свој прилаци у намери да произведе јачи и трајнији утисак на ученике. Али се мени не чини да се ово постигло. Још ми се чини, да је изишло обрнуто. На крају књиге долази оно што је споредно и што свак површно чита. А кад дужносгги према отаџбини дођу чак и после прнватних установа: разних корпороција, друштава итд., онда им се ни мало није важност повећала. Говорећи о отаџбини иисац са свим слободно, а према Францускоме, прича како је наша отаџбина „толико лепа, толнко славна, да ће моје речи, вели, бити само слаб одјек лепоте и славе њепе;'*' како је несрећпа, „да ја, вели, немам довољно речи којима би вам могао њену несрећу описати". Сад казује шта је то отаџбпна и како ми волимо и новосимо се свим што је наше. А да би доказао, да је наша отаџбина „најславнпја," вели : „Када Турци покорише Србе, Грке и Бугаре, опда само ваши дедови пређоше преко Саве п Дунава тражећи да својој отаџбини помогну. Само су онн ишли са сваком војском која је ишла на Турке. Грци и Бугарп ћутећи ношаху ропске ланце"... Ондапомпње, како још има земаља сриских неослобођених, па вели: „На вама је, децо моја, да се сиима силама трудите да се спремите како ћете моћи ујединити све српство. Испуњавајући све ђачке дужности: ви ћете већ тим самим учинити много да се сав срнски народ уједини. Јер ако пустите да ненријатељи срп-

ски непрекидно тлаче браћу вашу, и вп браћи не помогнете да се избаве, дочекаћете да изгубите и сами слободну отаџбипу за коју су вашп славни дедови жнвот свој дали." Нпти је ово стил за децу, нити ће она разумети како је то на њима да се српство уједини, и шта му је то „':вима силама." А како ће деца да не , 7 пусте 1< и да забране, „да непријатељи српскн непрекидно тлаче" народ имш: то ни ми не можемо разумети, * Из свега овога јасно се види каква је и остала израда овога дела. Далеко би ме одвело, н овај би реФерат промашио свој задатак, кад бих овако целу књигу пропратно до краја. Сад долази други део „Ооновни морал," аза тпм трећи »Гра^анске дужнооти и гра|анска права," п у обадва би имало мпого оиаких прцмедаба. Ограничићу се на иајглавније. Слабо је постављена разлика између тела и душе. Код тела неразумљиво је оно: „Исто тако нужно је да вам је тело здраво, с тога што ће ваша душа лакше владати '1елом." Код „умерености" говори само о јелу и пићу и иијанству (како оно „ионижави испод скота"); а нема о нгри, о спавању и одмору, о учењу и о умерености у свему. Код гимнастике вели: „не смете само једну Фигуру, пли само на једној снравп радити, јер ћете тада несразмерно развити поједине органе и удове, а то је шкодљиво." Нити је истина да се деца нпр. не смеЈу љуљати на конопцима и гривнама, нити је истина, да ће им онда израсти руке «несразмерне", нити је истина да оно, у колико оне ојачају, може бити шкодљиво. »Сетите се, вели, Леонпде код Термопила п његових јунака," а деца I. раз. гимназије ништа не знају о Леониди, јер се то учи тек у V. раз. основне школе и гимназије. »Стечена снага може се и упропастити; а упропашћује се неумереиошћу и неуредним животом ," и вели, да свак треба »да се чува неујоедна живота"; а нигде не казује деци шта је то „неуредан живот". „Рад, не губите времена. — Ј'ад обавезан за све људе", дошао је у „Тело". Међу тим, он долази и у дух, н боље бп било да је дошао за себе. Но пошто је и у оригиналу тако, преводиоцу би се опростило. Сократову изреку: „Онај, који не зна какав занат и неће да обрађује земљу, мора живети од крађе, отимања или милостиње," ваљало је објаснити. Иначе излази, да сви слушаоци пишчеви и сам он морају красти, по што „не знају никакав занат и неће да обрађу земљу." Код „ штедње " цитира народну пословпцу: „Урадише свега више, уштедише још н више." Ово је догрешно. Народ наш