Просветни гласник

302

РЛДША ГЛАПНОГ А ПРОСВЕТПОГ САВЕТА

то изговара овако: У радишс (онога који радп) свега вишс (разуме се: пма); у шт-едише Јонога који штедп) још и вишс. Гонорећп о новцу, што га које дете добнје иа поклон, за шта он да се нотроши, велн: „ Добј<о дете потрошиће тлј новад у друштву са својом браћом н сестрама или са својим друговпма, кучпвши каку играчку с којом ће се моћи сви забављатн нвеселнтн," азаборавио књигу, која је још корнснија од играчке. Не знам од куда у „Тело " да дођу и; »нзбегавање дугова," ..ужасне последнце коцкања," „грамзивост и тврдичење"?! А иисац је још додао н г сребЈ)Ољубље п његове рђаве стране и последице," и ако се то разуме под „грамзивошћу н тврднчењем." Кад сам чшао ове одељке, као и после о бирању иосланика и кметова, ја сам бно иротиву моралннх и грађанских ноука у нашим гнмназиЈама. Што говорнтн деци протнву пијанчења, задуживања, картања птд., кад она о свему томе ништа ве знају ? Рђавнх ствари има иуно, па хоћемо лп мн све да нм казујемо ? Је ли наметно, да мп деци нир. прнчамо о ДЈжностима мужа ирема жени и жене према мужу, плп о заљубљнвању итд. ? Изгесно нећемо. Е, па шта хоћемо? Је лп само оно што је за децу? Алп шта је »за децу ?« Је лп само ово што је за њпно садапе доба, илп и за иотоњи живот ? Овде сам сгао и одговорио сам овако. Био бп веома узан круг, кад бнсмо се ми ограничилн само на оно доба, у коме се деца налазе сад. Морамо узетн нешто и од онога што ће нм доћп у почоњем животу. Алп то нешто мора бптн одабрино и изнесено тако, да се впди да оно долазп доцнпје, п обрађено тако, да га деца потиуно разуме.ју н упамте. И сада нпсам био задовољан с нпсцем. Кривио сам њега за овај тренутни обрт п мишљење против поука. Морам нрпзнати, да ме у овоме нп оригипал Француски пије задовољпо. Лемачка практнчност н тачппје иознавање душе дечије ово бп боље удесили. И оиет ми се чпнн, да је боље говоритн о опоме што је позптивно, но о ономе што је негатпвно Рђавога има свуда, ами ваља да пстнчемо добро. Изузеци не ваља да долазе место правила. Даље иримедбе нећу паводпти, а пма их пуно. Да помепем само још ово, као најглавније. И сам метод, којнм је проведена нзрада ове књиге, незгодан је и тежак за децу. Он је впше догматички, а ваљало бп да је внше индуктиван, нз примера, н хајристички, с развпјањем у пнтањима 113 онога што деца већ знају. Даље, дајезик с аистрактпим изразнма пе сме никад нремашати дечију моћ схватања; а он то овде чинп на много

места. Питања на крају одељака су непотпуна н внше Форме радп. Место облпка: то и то треба тако п тако да чннпте, у ппсца нреовлађује облик будућега времена: „ ви Кете " то п то чннптп тако п тако. И у језнку пма погрешака: „да вама ваш отац н ваша матп нпсу нтд." „ради чега (м чему) се ви радујете," „не научена," „ са оцем или мајком" (м. с оцем и мајком), „врздити" (м. вредети), „дете, које волп своје родптеље, онч...." нтд. „не зна слушатп" (м. не уме) , ,прилежање," „гледм," „срећна иостане » (м. буде). „у васмопн" (м. васеленп), „ врло опасне," „жљећемо," „уморен сам" (м. уморан сам), „греде које ноее мост" (м. држе, нли накојимаје), „стпдмо," „штедмтп," „желмлп," „пма поваца, алн га пе \ потребљава," „поводн се ппјан на (м. по) улнцама," „с успеха, које сте иостигли," „дар, којн се тече (м. добија), „окаменпће своје срце" (ко мучп жпвогнње, м. отврднуће му срце), „неће вам се пикад учиппти досадмил и жалоснш« (живот, м. досадчп и жалостан), „грешптп о нравду" (м. протпв правде) игд. И у интерпупкцнји има погрешака. У ману књпге, сем свега овога, долази и то, што нпје прошивена, но док се један нут прелнста, сва се раскупусп. Алп јој је највећа мана, као дечијој књизп, то, што није ни удешавана за децу. Наставнпк је управо штамнао своја иредавања, која је пмао у рукоппсу. Отуда је и ова опшнрност. Отуда је у њој п говорено све у другом лпцу множнне: ви, децо, вама, вас птд. Кад помнслнмо сад да деца чнтају ову књнгу, онда ће она сама себи да говоре: ви, ви, децо, ваш отац и мајка итд. А ово не пде. Боље је, нлн удеснтн да деца гозоре у првом лиду: ми, наш отац и мајка, нашој браћн н сестрама; ја, мој отац нтд. нлн нзбећи лице са свим, иа говорптп у неогређеном облику: деца треба то и то дараде; илп, нросто: треба илн ваља тако и тако, чини то и то, и не чини другоме то и то. За децу, за ручну књигу дечију, и нпсу предавања, но најзбијенија садржина њина. Ја сам чннио покушај, колико бп остало, кад би се изоставило у овој књпзи све што је нзлншно за ручну књпжицу дечнју, па је изпшлј мање од иоловине цеде књиге; дакле као и у Францускоме, још мало краће. По програму грађапска права п дужносТ1! долазе у II. рааред, а прва два одељка у I. Но нрва два одељка износе око 200 страна, а носледњи само 86. У I. разред дакле не само да долази впше, но несразмерно више. *