Просветни гласник

НАУКА И НЛСТАВА

„Оваки су закони, Милошу, у земљи мојој : ,,Ко год к мени доходи, да ми се лепо поклони, »Пак да моје пољуби колено од десне поге.« Пође ти се Милошу светлу цару да поклови И пригну се да му љуби колено од десне ноге, Златан ханџар повадио и п.им га је ударио. И још се је повратио и ногом га прнтиснуо. Милош у два скока вржс се на коња и навали на Турке са слугама, који ногинуше. Милош се, оставши сам држао добро, али „изиђе глас из облака", да бацају сабље и штитове пред њега. Милош падне, Турци му одсеку ногу, а он одуиирући се на копље дозиваше Лазара у помоћ. Вук је то чуо. али се чинио невешт. Турци тада ударе на Лазара и ухвате га. Видевши Милоша у шатору Муратовом, Лазар је рекао: „Ах блажена мајка твоја, која те јс породила, »Тобом сам се свеђ дичио међу браћом игосиодом " Од ових песама не разликују се много ни песме које је забележио В. Караџић. Тако међу «Комадима различнијех косовских пјесама и трећа нам песма пева о здравици кнежевој. Лазар је сву господу поставио за софру, на дан своје славе, па је узео пехар вина, на за свакога каже по чему ће коме наздрављати, а за Милоша је рекао: „Ако ћу је напит' по јунаштву, „Напићу је војводи Милошу. „Та ником је другом напит' нећу, „Већ у здравље Милош : Обилића: »Здрав Милошу, вјеро и невјеро! »Прва вјеро, пото[ва невјеро 1 „Сутра ћеш ме издат на Косову, „И одбећи турском цар-Мурату, „Здрав ми буди и здравицу попиј, „Вино попиј, а на част ти пехар!" Скочи Милош на иоге логане, Пак се клања до земљице црпе: „Вала тебе, славни кнез-Лазаре, »Вала тебе на твојој здравицн, (1 Ал' не вала на твојој бесједи: »Јер тако ме вјера не убила, „Ја невјера никад био нисам, „Нит' сам био нити ћу кад бити, »Него сјутра мислим у Косову »За хришћанску вјеру погинути; »Невјера ти седи уз колено, »Испод скута пије ладно вино;

»А проклети Вуче Вранковићу. »Сутра јесте лијеп Видов данак, »Виђећемо у пољу Кссову »Ко је вјера ко ли је невјера. »А тако^ми* Вога воликога! »Ја ћу отпћ' сјутра у Косово, о И заклати турског цар-Мурата, »И стаћу му ногом под гр'оце, »Ако ли мп Вог н срећа Даде, »Те се здраво у Крушевац вратим, »Уватнћу Вука Бранковића, »ВезаКу га уз то бојно копље, „Као жена куђељ' уз преслицу, > Носићу г.1 у по.ге Косово." Милош је отишао с оба своја побратима, распорио је турског цара Мурата и јуначки се борио, као што се види из одговора Владете војводе царици Милици : ( ,Та ја прођох кроз Косово равно, »И ја виђех Милош, Обилића: »Он стајаше у пољу Косову, »На бојно се копље насломио, »Војно му се копље преломило, »Пак на њсга Турци навалише. «До сад мис.шм да је погипуо. (Вук. дјела, 314) Још боље се види њихово јунаштво у песми: „Косовка девојка>\ која пита Орловића Павла за три српске војводе, који су је даривали полазећи на Косово: »Ал' бјесједи Орловићу Иавле: »Сестро драга, Косовко девојко! „Видиш, дуто, она копља бојпа »Понајвшпа а и понајгушћа, ,.Онде ј' пала крвца од јунака »Та доброме коњу до стремена, »До стремена и до узенђије, >. А јунаку до свилсна паса ; »Онде су ти сва три погинула." (ЊШ. 325.) Слуга Милутин, враћајући се са поља Косова са седамнаест рана, пошто се мало окрепио, прича царици Милици о погибији на Косову, а за Милоша вели: »Милош ти је, госпо, погинуо »Код Ситнице, код воде студене, »Ђе 'но многи Турци изгипули; «Милош згуби турског цар Мурата »И Турпка дванаест хиљада,