Просветни гласник

БИОГРАФИЈА И ДРЖАВДл РАДЊА МИЛОША ОБИЛИЋА

„Бог да простп, ко га је родио! »Он остави спомен роду српском, »Да се прича и приповједа , »Док је људи и док јс Косопа.« |1Ш 300) Закључак. Неочекивана смрт Муратова и посведочена верност и храброст Милошева, постале су предметом разног тумачења код разних писаца. А поред тога творачка моћ српскога народа, подстакнута витешким делом Милошевим, створила^је и сувише грађе, од које су многи и нати и страни извори много што шта поцрпли. Изложивши све изворе, видимо да се они слажу једино у томе : да је Милош Обилић убио Мцрата , али нам не кажу кад је он то извршиб, да ли ире или иосле битке, и шта га је на то навело, да свој драгоцени витешки живог баци онако немарно у очигледну пропаст. Турски историци сви тврде да је Милош убио Мурата, пошто је овај добио победу. За нас би да како данас било од највеће важности да знамо ко је Милоша облагао код Лазара, јер нам о томе говоре сви извори, почевшк од Константина филосоФа па до самога Орбина, али нам се ту нигде не показује лице, које је тај гадни иосао извршило. Орбин је, као што смо видели, први, који ту улогу уступа Вуку Бранковићу, а можемо ли му веровати. кад нас он чешће изненађу.је разним новостима? Како ни Дукин преводилац, а ни Цревић, за које нема сумње да су се служили и народним предањима, а Курипешић је баш та народна предања о Милошу и забележио, како, велим, ни један од њих не знају ништа о томе да је повод делу Милошевом била свађа с Вуком због жена, то значи — као што смо једном раније напоменули — да у њихово време није ни живела у народу каква песма или друга која традиција, у којој би се говорило о свађи Вука с Милошем, већ је она постала у другој половини XVI. века и Орбин ју је први употребио. За Орбина вели Ст. Новаковић (год. II. 140): «0/{ је у своме иричању ирихватио и из истог извора. (т. ј. из народне традиције) иоиунио иричање Цријевићево». ну ако је цела истина оно, што нам вели Константин и многи други, а у што

541

морамо веровати, т. ј , да је Мнлоша Обилића доиста неко облагао код Лазара, онда је та личност с том гадном улогом доиста морала бити од већег положаја, те да је могла у кнезу пробудити неверовање у верност најоданнјег му човека. Али ко је то био, и да ли Је баш тако било, то ће, иема сумње, вечито остати историку Дегга тсо^пИа", а биће иредметом разних реФлексија. Све излагање досадашње свешћемо на ово: Милоша, одважног илемића. облагао је неко код кнеза Лазара. Да би иоказао своју верност, он је намислио извјшити дело, којим ће сумњу са себв скинути , а своме кнезу велику услугу учинити. Кад се отиочела битка, Милош је, улучивши згодан тренутак, дошао близу султана и јавио се као иребег; ауштен иреда њ Милош га је расиорио, али јв ту и сам иогинуо Милош је убио турског цара Мурата на иољу Косову 15. јуна 1389. године у уторак.

Гроб Милогаа Обилика Извршивши што је био наумио, Милош је и сам брзо постао жртва турске силе, те је морао и сам лећи главом без узглавља не далеко од Мурата, ну о његовом се гробу разно прича. Троношац вели да му је гроб у «једној цркви близу Лаба, где извире кисела и лековита вода у олтару те цркве." Поменули смо већ једном да слуга Милутин овако рече царици Милици: Милош ти је, госпо, погинуо Код Снтнице код воде студене, Ђено мнсгп Турци изгинули*. М Милојевић у I. књ. Путописа помиње да је гроб Милошев у селу Бањишту, као што му је вођ причао. То се место, вели, зове „Јунаков гроб", јер је ту сарањен јунак, Србин, кога је, пошто му је одсечена глава, виловит коњ понео у Дреницу, а када се јавила нека девојка, коњ се поплаши те јунак падне с њега, и ту је сахрањен.