Просветни гласник

5 46

НАУКА И НАСТАВА

дејство. т. ј. не може бити правом санкционовано. У тим случајима мандат не производи никако приватно правно дејство ни према властодавцу ни према пуномоћнику. Властодавац не може тражити у том случају од пуномоћника, да му да рачуна о извршењу иовереног му посла, као што ни пуномоћник не може пуноважно тражити од властодавца накнаду за труд итрошкове, које је учинио око извршења повереног посла. «3ар има суда, који би ликвидирао рачуне злочинца у корист његову?" —вели један Франц. писац. Са свим је друго, ако је пуномоћник, примајући се обавезе, да изврши известан правни посао, који је по закону или моралу недопуштен, био савестан; а сматра се за савесног онда, ако из свију околности, под којима се примио обавезе и извршио поверени му посао, није могао увидети, да је дотични посао противан закону; као ни зле намере властодавчеве. У том случају пуномоћник има права на «ас1ло соп^гапа." 4. Врсте пуномоћства. Пуномоћство може бити: 1-о. С наградом и без награде. Интерес ове разлике види се у нас из § 619. грађ. зак., о чему ћемо опширније говорити код обавеза властодавчевих. 2-о. Генерално и сиецијално, према томе, да ли је пуномоћник овлашћен, да свршава све правне нослове властодавчеве, или је овлашћен да сврши известан правни посао в. § 6 13. грађ. зак.) или извесну врсту правних нослова (в. § 614 грађ. зак.). 3-е. Имиеративно и факултагивно или ограничено и неограничено пуномоћство. Имиеративно или ограничено пуномоћство је онда. кад је делокруг рада пуномоћнику тачно одређен, т ј. кад су му одређене границе, које при вршењу пуномоћства не сме прећи (на нр. одређен му минимум цене, по коју сме купити неку ствар; начин, на који треба да изврши прав. посао; одређен рок извршењу; пуномоћство дато под условом ; итд). Ову врсту пуномоћства предвиђа наш § 611. грађ. зак. Факултативно или неограничено је оно пуномоћство, где пуномоћнику нису одређене никакве границе у изврпшвању пове-

реног му ггосла (или послова), т. ј , кад му није одређена ни цена, ни начин, ни рок, ни услов, но је све то остављено његовој увиђавности, „знању, разуму и свести" као што каже наш законодавац у § 612. грађ. зак. Интерес ове разлике пуномоћства видећемо код обавеза пуномоћникових. Све друге врсте пуномоћства, као : с роком и без рока, с условом или без услова итд. обухваћене су Факултативним и императивним пуномоћотвом. 4-о. Као носледња врста разликовања пуномоћства, могло би сеузети: ауномоћство дато једном и иуномоћство дато двојици или виме лица. 5. Односи између властодавца и пуномоћника. Односи између властодавца и пуномоћника исцрпљују се узајамним правима и дужностима. А. Обавезе пуномоћникове, а права властодавчева. Дужности пуномоћникове суврло важие. Повреде ових дужности стари народи сматрали су као бешчасно дело, на п данас се тако сматра; с тога и јесте извршење пуномоћства стављено под гаранцију законску. Пуномоћник има ове дужности: 1-о. Даизврши иоверени му иосао (или послове), ноји је иредмет чуномоћства (в. § 615. грађ. зак). Казали смо, да лицу, коме се нуди иуномоћство, стоји на вољу примити га или не, али, кад га је већ примило, онда је дужно да га изврши. «81сиI, аи1еш Ићегит ез1; тапЈаШт поп виветреге, На зизсерШт сопвитап сроНе!." Отпочети а пе свршити иоверени посао значи не извршити пуномоћство; значи, често пута, изложити опасности интересе властодавчеве, који не смеју остаги у неизвесности; јер има ствари, које је боље и не предузимати, него их оставити недовршене. Од правила: да је пуномоћник дужан да изврши пуномоћство, има један изузетак, а то је онда, кад пуномоћник, пошто се примио пуномоћства, увиди да је предузеће такве природе, да га он не може да из-