Просветни гласник

69*

ПУНОМОЋСТВО

547

врши и благоврсмено извести о томе властодавца. У том случају допуштено је ренунцирати закључену обавезу. Ово истиче из природе мандата као доброчиног уговора, јер не треба, да онај, који чини другоме пријатељску услугу, буде жртва тог доброчинства. Допуштено је, дакле, пуномоћнику да ренунцира закључену обавезу сваки пут, кад отуда не истиче каква гитета з а властодавц-а , — јасно је, да ни овај последњи не ће имати права на т. зв. асЧо сИгес1;а, ако је благовремено извештен о ренупцијацији и док може ствар предати другоме, т. ј. док је гез т1е§га. Ну, ако пуномоћник не извести благовремено властодавца о ренунцијацији, те с тога властодавчеви интереси дођу у опасност, онда иуномоћник сноси сву штету, која би отуд произашла. Пуномоћник је дужан да извести властодавца о ренунцијацији, што је могуће пре. На пр. Р. даје 8-у пуномоћство, да му купи од трговца В-а 10.000 ектл. жита, да би том количином пзмирио своју обавезу према О-у, која је хитна. Р извештава 8-а о пријаму гтисма, али доцније види да не може купити дотичну количину жита од В-а ио означеиу цену, и одуговлачећи да извести Р-а о томе, В. прода то жито, те тако Р. не може измирити своју обавезу на време према О-у и буде припуђен да плати О-у одустапицу. 8 је у овом случају одговоран за штету (— § 613. нашег грађ. законика «... само то да не будс у невреме или на штету властодавца... м ) Ну, ако је иуномоћник спречен как вим неодољивим узроком, те није могао нп радити ни јавити онда, ма да је његова ренунцијација у невреме учињена и ма да је нроузроковала и какву штету властодавцу. правда се (в. § 617. гр. зак. «штету. коју би пуномоћник властодавцу својом кривицом причинио..."}. А као такав узрок сматра се болест и друго томе слично. Сем тога, као неодољив узрок сматра се и непредвнђено наступање важних личних послова пуномоћникових, које, ако иренебрегне, биће оштећен више, но што је корист, коју би прибавио властодавцу. Све ово, што смо до сад изложили о ренунцијацији вреди за случај, кад је пуномоћник примио пуномоћство, јер од тада отпочиње његова обавеза. Међу тим порађа се

овде и питање: шта ће бити у случају, кад пуномоћство није ни ЈтрИсИе ни ехрНсИе, т. ј. да ли је дужан пуномоћник, кад не прими понуђено пуномоћство, да извести властодавца о свом непримању, и да ли проистиче за њ (т ј. пуномоћника) каква одговорност у случају ћутања? Ово је питање важно како у грађанђанским тако и у трговачким пословима. Данас је у опште свуда напуштено правило: дш !асе! сопвепИге уМећн*. иа његова иримена ни овде нема места, као што нема места ни нримени правила : дш 1асе1; диит 1одш рокп1; ас с!ећиН;, сопзепвге у1с1е1;иг, којим се хтело да корегира ирво. У опште пуномоћник има права, да се противи иримању пуномоћства, па кад ћути, сматра се да га не прима. Тек по изузетку може се из ћутања дотичног лица закључити на његов пристанак. А то бива само тада, кад су конкретне прилике такве, да се из тога, што је дотично лице иропустило да противуречи, не може логички ништа друго закључити до то, да се дотично лице доиста прима датог му пуномоћства. Као важан изузетак од правила: да се ћутање понуђеног сматра као непримање пуномоћства, јесте онај случај, кад је пуномоћство понуђено лицима, којима је заступништво занимање (проФесија), као што су : посредсници, комисионари и т. д. За њих се држи да су примили пуномоћство, чим на примљену нонуду нису ништа одговорили. Њихова служба даје право свакоме да их пита за то ; јавним вршењем тога посла, они побуђују на то клнјенте, и с тога треба да се с њима објашњавају и да им дају Формално одбијање у случају непримања понуде. Ово је начело од особите важности у трговачком праву. Понеки га законодавци изречно санкционишу; тако на пр. шнањолски : „Комисионар је слободан да прими или одбије налог комитентов. Но у случају одбиј ања, мора га известити иисмено\ у протпвном он је одговоран према комитенту за штету, која би овог снагпла због тога, што није извештен". 2-о. Да иоверени му иосао изврши као добар домаЛин (в. § 3 15. гр. зак. : „пошгено и својски").