Просветни гласник

548

НАУКА И НАСТАВА

Ова друга дужност пуномоћникова различна је према томе, да ли је пуиомоћетво императивно или Факултативно. У првом случају извршење повереног посла треба да одговара датом пуномоћству, т. ј.пуномоћник дужан је да се при извршењу управља према садржини пуномоћства, да, дакле, не чини ни мање ни више, но што му је пуномоћством одређено (в. § 611. грађ. зак.). У другом случају пуномоћнику је слободно, да бира начине и средства, којима ће се послужити у извршењу пуномоћства; дужан је, дакле, да се о извршењу посла брине као добар домаћин (« . • . по свом разуму, знању и савести управљати" — § 612. грађ. зак.). Ако би, пак, пуномоћник каквим неодољивим узроцима, који дејствују независно од воље његове, спречен био у извршењу пуномоћства, онда их треба узети у призрење само онда, ако их није могао да савлада. «Сш ргоеујео гевЈвИ поп ро1е81 и Ако је могао да их предвиди и да их савлада, онда неизвршење пуномоћства треба уписати у иемар пуномоћников. «1трес1Јтепк1гп а11е§оге е1 ех ео бе 1и\аге поп ро!;е81;, дш Пис! 1о1еге ро1;ега1". Ну пуномоћник у овом случају може доказивати. да се о извршењу ауномоћства као добар домаћин старао. Само у случају неодољиве потребе пуномоћник је овлашћен и код императивног пуномоћства да ради, као „ие§о1Јит 0'ев1ог" («незвани вршилац туђих иослова";, друго што, а не оно, што му је властодавац наложио, и не знајући за тешке препреке и сметње, које се иротиве његовим намерама. На ир. лиФеранат тражи од свога кореспондента, да му набави и пошље мзвесну количину жита, одређујући и цену, да би могао одговорити обавезама ирема другим лицима, које су врло хитне. Кореспинденат, не могући добити по означену цену, а знајући какво] би опасности изложио лиФеранта, кад му не би послао жита, купи исто но скупљу цену. Ну овде лежи тешкоћа у томе, што је тешко разликовати, да ли је била неодољива потреба, да пуномоћник ради као педоИиш дев1ог, преко делокруга одређеног пуномићством, или није. Међутим пуномоћник није ни у колико одговоран, ако и у случају неодољиве но-

требе не би радио као «педоћогит де81;ог », преко граница пуномоћством одређених („ . Зато он границе њему прописане да не преступи. . . , п — § 611.). Пуномоћник је, у случају немогућности извршења пуномоћства у његовом обиму, дужан да учини неке предохране, које су према датим околностима потребне, да не би настала штета по интересе властодавчеве. На пр. ја вам шаљем коња да га нродате за 20 дуката; ви га не можете продати; у том случају дужни сте као пуномоћник да га храните, док ми га не вратите. Ако властодавац пренебрегне да уради нешто од његове стране потребно, да би пуномоћник могао извршити пуномоћство, па због тога пуномоћник не изврши поверени му посао, онда пуномоћник не одговара за неизвршење, јер нема до њега кривице. Овде долазе и ове споредне дужности пуномоћникове: а. Оарезност и тајност пуномоћникова при свршивању иовереног му посла, а ово особито важи за трговачке помоћнике, који раде у своје име, а за рачун властодавчев. Ако би са неопрезности нуномоћникове било какве штете за властодавца, пуномоћник је мора накнадити. б. Да извештава властодавца о свему што му може бити корисно ; да га обавештава о стању повереног му посла и т. д. Пренебрегнуће овога повлачи за собом одговорност за накнаду штете. в. Пуномоћник не треба да ради оно, за што зна да ће бити на штету властодавчеву, а које би му овај, не знајући да ће му то бити на штету, ставио у дужност. г. Ако нема никаквих сметња извршењу иовереног му посла. иуномоћник је дужан, да га изврши што скорије. У противном случају одговора за штету, која би отуд ироизишла. 3-е. Да иоложи р&чун властодавцу о своме раду (в. § 617. грађ. зак.). Ова дужност пуномоћникова истиче из саме природе пуномоћства, јер је опште правило, да сваки, који рукује туђим стварима или пословима, даје рачун о том руковању. Ово давање рачуна није само у интересу властодавчевом, но и у интересу пуномоћниковом.