Просветни гласник

676

НАУКА И НАСТАВА

гради одмах при Фабрикацијп соде, и то овако: количина угљена, која се додаје смеши сулФата и кречника, иовећа се у неколико, а добивена снрова сода искува с водом, од 50° Кад се избистри раствор, концентрује се брзо до 1,5 специФичне тежине, а при томе се натријум-карбонат, натријум -сулФат и натријум-хлорид сталоже на дно. Раствор се обојн као цигла црвено (КоШ1аи§е) од обичног једињења, које постаје из натријум-сулФида и гвожђа. Раствор се даље загрева у великим казанима или тавама од ливеног гвожђа. Пошто порасте довољно температура, додаје се 3 — 4 кгр. натријум-нитрата од времена иа време, и то по толико пута, колико хоћемо да добијемо натријум-хидрата по 100 кгр. У којој сразмери вода испарава, у тој реагује натријумнитрат на натријум -сулфид и натријум-цијанид, који се ту увек налази, услед чега настане бурно развијање амонијака и азотових оксида. Једандео овог амонијака постаје услед растављања цијанида, а други већи део услед оксидације металних сулФида, и то кад се вода разложи, те водоник редукује азотну киселину до амонпјака. Кад загрејаиа маса достигне црвено усијање, јавља се на њеној новршини фино подељен граФит (Јаћгћ. 1880., 307). Сг. Рип^е саветује на основу многобројних покушаја, да се при оксидацији сумиорних једињења прво оксидише сав натријумсулФид ваздушним кисеоником у тијосулФат, а тек, кад наступи поново реакција на натријум сулФид (на вишој температури), да се постепено почну додавати мале количине натријум -нитрата или шалитре. Таквим се поступком спречава губитак натријум-нитрата и нагризање судова. Изгледа да то има и иначе својих добрих страна. Додавање шалитре престаје, чим нестане натријум-сулФида и тијо-сулФата ; што бива око 300 до 360°. Под поменутим околностима наступа најбоље. дејство, јер се добива амонијак, као главни реакциони продукт, а и ирема теорији ово би било много повољније, јер би се амонијак могао да добије поново, а ово не треба онемогућити јотп с гхочетка, па ипак је слаба нада у економно решење овога задатка. —Сад бисмо имали сав сумпор

као сулФид, а нешто и као сулФат, Самим нестајањем соли могли бисмо уклонити јодан део сулФита поред сулФата ; главну би количину морали оксидисати при тоггљењу, али не шалитром, која се тада већином распада до азота, но боље упуштањем ваздушне струје. — Натријум-хидрат има главну употребу при: Фабрикацији сапуна, чишћењу производа суве дестилације мрког угља, тресета и т. д ; при добивању параФина, соларног зејтина (уља) и карболне киселине ; за справљање натријум-силкката (воденог стакла), а у новије доба у врло великој количини за произвођење црвене целулозе при Фабрикацији хартије, а и при Фабрикацији Ализарина и Розорцина. 2, Матријум би~1^арбонат. Како по Лебланковом, тако и по амонијачном методу добивања соде јавља се као први продукт овај би-карбонат, који се жарењем иретвара у соду. Нарочито се добива из соде, кад се дејствује угљен-диоксидом на кристалисану или у неколико распаднуту соду. Угљен-ди-оксид се добива при справљању воденог гаса, управо при чишћењу тога гаса, на се с тога може то чишћење спојити с произвођењем би-карбоната. Иначе се угљен ди-оксид добива врењем квасца или још боље жарењем кречника. Где извире угљен-ди-оксид пз земље, справља се бикарбонат врло просто. Да би се добио бикарбонат, смеша се један део кристалне соде са четири дела распаднуте соде или смеша обеју соли једнаких количина по тежини, па се засити та смеша угљен-диоксидом. Мане, које се јављају при изради натријум-би-карбоната из дека-хидрата, натријуммоно-карбоната, познатих под именом «кристалне соде, и натераше Сагу-а, да за тај циљ употреби моно-хидрат, Н. ОакеП и Р. НшЧег у \Ук1пе8-у отишли су још даље, јер они натријум-карбонат, без кристалне воде, једновременим дејством паре и угљен-диоксида, прерађују у би-карбонат. Натријум би-карбонат употребљава се за справљање пенушавих пића, хлеба без квасца, за злаћење и платинирање, и најзад, за скидање свиле с чаура и чишћењевуне. —-