Просветни гласник

О НОМННА.ШИМ СЛОЖЕНИМ

РЕЧИМА У СРПСКОМ .1ЕЗИКУ

677

Употреба соде. Најкраће речено : сода је поред ::атријум-хлорида полазна тачка за добивање, како свих натријумових једињења, тако и оних хемиско-технолошких производа, с којима стоји Фабрикација соде у вези. Из тога јасно следује, да су за Фабрикацију соде везане врло многе Фабрикације осталих хемиско-технолошких производа, па су и Фабрике ових производа обично поред содних Фабрика.

0 НОМИНАЛНИМ СЛОЖЕНИМ РЕЧИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ОД Симе Н. Тоиића (СВРШЕ ГАК) Б. Оложзнице из речца и имена. У српском, као у осталпм словенским језпцима, нема сложеница налик напр. на грчко а-[1 ато~д, чпја се прва пола пикад још није нашла у послу самосталне речи. На први поглед неки бп се нредлозн, којих пема у самосталној употреби у српском моглп узети, као да су такн само у композицпји познати, алн пх онет находимо у самосталном нослу у другим словенским језицима, на пр. иро у руском језику. Две су врсте сложеница, у којима је речца прва пола: на једну страну одвајамо сложенице с негативном речцом и именом, на другу све предлошке. 1. Речца за одрицање не и име, Некада је у пндојевропским језицима било тројаких речца за одрпцање: па, та, ап. Првој је од ових трију бао посао уз глаголе исказивати одрицање, другом се псказивала забрана и опомена, а трећа је једино употребљавана у композпцији. Словенски језнци сачуваше само једну : па — не, којој паде у део да заступи и оне друге две, примивши на се њихове Функције. Из Миклошићеве Науке о основама, стр. 353, дознајемо, да се као год у најстаријим познатим словеиским споменицпма, тако и у најмлађим, и данас, уиотребљавало нс не само у вомпозпцији него и за негацију глагола. Нарочпто је у комнозицијн често с оннм нменима, на којпма се јасно опажа глаголско норекло — с партиципима и вербалним супстантивима. —

Као што се види, словенско је не заменпло сг. инднс. ап (а), грч. аг (« рпуаИтат), лнтавско Гп, немачко ип, па је пстога 31ачења. кад је у композицпји, којега су и споменуте речце. Не, састављено с именима, обрће значење у другој поли сложенпчној у супротно му, после у нешш примерима у нешто блаже протпвпо, кад кад у нешто изопачено, зло, као што је ип у немачким сложенпцама: Ц пјјш 1 з 1;, ипзсћбп, ХЈпЉа^, ЦпкгаШ, ХЈптгзсћ (в. У. Сг. II. 354. н1У 2 ,170.-194.) 1. не, састављено с нменицама: ст. слов. не -благол1оббЦ1> ац1Хиуа9од, не-браник, не-брЂгомица, не-джгг, не-иокорг, не-иришзнг, ст. нем. иићоМа, поггјдга па логцдбс — сИаћо1из, управо поп Јатепз, не-имдник раирег!;а8, не-м&ж^ство а^агдцСа. срп. не-бојша, не-брат, не-браКа, не-брига, неваљалац, не-вјера, не-вен, не-вид, не-виђелица, невјерија, не- вјерник, не-вјеста, не-војка, не-воља, не-вољница, нс-врат, не-вријеме, не-глед, не-даКа, не-даша, не-дјела, не-дјељица, не-дођија, не-доношче, не-достатак, не-законство, не-знабожац, не-знадоша, не-знајша, не-ималица, не-имање, не-имаштина, не-јач не-колицина, не-колициња, не-кум, не-људи, не-крст /"., не-мар, не-мариш, не-мир, немилост, не-могоша, не-моЛ, не-навидник, Не-над, не-обика, не-оиера, не-оираница, не-иовољан, неиоврат, не-иодоба, не-иокорност, не-иоменуше, неиравда, не-иријатељ, не-ирилика, не-рад, не-раст, не-род, не-ројка, не-роткиња, н^-рука, не-рука, несвест, не-свестица, не-ситост, не-слога, не-снага, несреКа, не-сташа, не-еуђеник, не-умивеница, неумештина, не-хтеша, не-чист не-човек. б) не, с прндевима: ст. слов. не-брЂгомг диг педгдНиг, не-дозрЂлг, не-часимг шех1тд;иа1 >Ш8, не-изисканг шрегвспиаМНз, не-измЂримг птпепзиз, не-косн&тг Шаезиз, упр. т1ас1из, не-сЂтг, не-сЂњтг, не-вЂдомг јдпокш, невидимг, не-истг, не-њвЂрг, Н1сге(1и1из. срп. не-атан, не-бог, не-бројени, не-ваљао, неверан, не-видовни, не-вешт, не-вољан, не-гледан, недозрео, не-докучљив, не-дотуиаван, не-заборављени, не-зазоран, не-згодан, не-јачак, не-једнак, не-какав, не-колики, не-миран, не-отесан, не-иогодан, не-рад, не-сан, не-евојтљив, нс-сит, не-складан, не-сложан, не-сносан, не-сретан, не-стриљив, не-сташан, не-угодан, не-ук, не-уљудан, не-учан, не-харан, не-частив, не-шетан. 2. Предлози и имена у композицији. Познато је да предлози обележавају одношај.е, нарочито ирави, док другн, неирави, млађи по постанку, поред ове Формалне Функције имају носао 87*