Просветни гласник

678

НАУКА И НАСТАВА

да одређују и нешто матерпјадно. — Међу предлознма, којц се слажу с пменима у нове речп, ретки су, којп ннсу прави, као на пр. ср^дв нли междоу, оба номиналнога порекла. 0 облпку иредлошких сложенпца нема се шта рећи, пошто ту обично бнва сложен предлог с именом, не бившн ни у чем, што се тиче облика, измењен. Али то треба имати на уму, да гдекоји предлози, саставивши се с именом у нову реч, само тим 1! чине ту нову реч, док други добпвају, да им се утврди комиозиција, још у помоћ и нов суФикс, којн и јесте она копча која .веже нредлог за име. Најчешћи су наставци, које смо већ раније спомињали код правих номпналних сложеница. Правп су предлозп с почетка имали адвербијално значење, а оно им се у неколико сачувало до данашњег дана, Ну, дошавши мало по мало у тешњу свезу с глаголима, постају преФиксн иди, како их Верон доста згодно зове, ргаеуегМа, сар. XXXIII. Истом касније долази иредлошки склоп с појединим надежима, чпме пм се боље одређују општија зпачења, исказују многе падешке Функцнје за које сами недовољни посташе. Према развитку ових значења Миклошић (Уег§1екћ. Стгатт. IV 2 . 8уп1ах, 197.) разликује тројаку употребу предлога: адвербијалну, иреаозиционалну и иревербијалну , како су у свези с именима п с глаголима: адвербијално је значење на пр. предлога на у срп. сложеној речи на-жут , лат. зићДауиз, превербпјалао у ст. слов. наитим аДуеМиз, од глагола наити, а препозпцпонално у срп. сложеници наруквица агтШа, из кже на р&коу ксп. Распоредивиш све предлошке сложенице према првој им поли, предлогу, не могу се често распознати ове споменуте Функције предлошке у сложеницама, и врло је лако могућно међу нраве сложенпце предлошке — адвербпјалног и препозпцнопалног значења — уврстити и превербијалне. Алн има н међу кредлошким сложенпцамаиревербијалннм доста таких, за које с разлогом сумњамо да су вербалног порекла. За ове сложенице: довод, аовод, домет, донос, домак, извор, извир, извоз, искои, исток, истрага, исход, набор, навлака, наговор, нагон, назеб, назор, налог, намет, наилет и т. д. Миклошић узима да су вербалног порекла, т. ј. да су готови глаголн сложени с предлозима иослужпли као основе, основна грађа, да постане нова реч, само што се додавао нов наставак за основу тако, да их не смемо уврстнти међу преиозпцноналне сложенице. За то Миклошнћ (V. Ог. II- 414.) говори да „ уоп етет уегће 81атт1: сусрет: на сусрет о1тат: сусрести ођујат Деп, у§1. сукобити " и „Веј ап<1егеп

зт(1 (Пе еп1бргесћеп(1еп уегћа и1сћ1 пасћмгазћаг: суаредак, сос1из пе1псит: ж. ирљд, суирет, иоирет стегез 1§пј шрозШ: ирлт, суиарник, ас1уегзагшз: уу. ир, аз1. стрк." ДаничиК напротив узпма да је у иоирет, суирет, уирет, заирет сложеиица изпредлога: ио-, су-, у-, за-, и корена ирет — рга^ просгирати, утврђена наставком а (Основе, стр. 38), Тако узима ДаничиК и све друге примере, у којнма МиклошиК види просте основе изведене пз глагола сложених с предлозима, а разуме се, и он има простих основа глаголских, на које иристуна наставак за основу, п ако бн по изгледу бпле предлошке номпналне сложенице: измишљало, заврзало, ирикла■ иало, насртало, навијало, огледало, ирометало и т. д. (Основе, 122 и даље). За што Миклошић не пристаје да су, на пр., ио-ток, у-мор, ире-иис, сложепе речн, којима је прва пола речца — пред^ог а друга корен, тако да су ове речи постале својим паставком од корена састављена спреда с предлогом, као што узима Даничић (Осиове, стр. 6, 25, 24, 32)? — Овакако ће томе бити разлог у познатој теорпји Бенфајевој о природи корена, који узнма да су, и ако првобитни и једносложни, коренп уцраво примарни глаголи; за то их и не зове корепи но глаголи, а ту теорцју усваја и МиклошиК (V. Ог. II, V. п IV., 300). Бенфајева се теорпја протнви Боиовој, да глаголи и нмена постају близаначки од иредикативних корена. Ствар је сама по себи тамна и тешка за решавање, тако да не мислпмо, да можемо и шта позитпвно тврдити у погледу постаља споменутих имена, пошто се у осиовном гледпшту не слажу ДаничиК с МиклошиКем, као што ни Бенфај с Боиом. Ми можемо овде још само истаћи онај одиошај, у ком стоје многи деноминативнп глаголи према овпм именима, о којима је реч, а знамо шта је онда првобитније — име. За то овде можемо додати, да за ова имена доиста има основног градива у глаголима, сложеним с предлозима, али да глаголске основе нису у нменпма, судећи по облнку многих сложеница. И као што се нздвајао из саптактичног склопа, имепа и глагола, ио мишљењу Јагићеву, код завпсних сложенпца корен нз глагола, сложпвшп се с претходннм именом, према најпростијем облику сложенпх речи, с наставком т>, могло би се донекле исказати нсто мишљење и за овај случај (в. 643. стр. у новемб св. 1 ). 1. Безг — без. ') Таке ћу сложенице у иримерима звати премксалнима, пошто је предлогу по готову исти иосао као и кад је глаголов пре®икс.