Просветни гласник

О НОМИНАЛНИМ СЛОЖЕНИМ РЕЧИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

679

У стар. словенском безг је у композпдији истога значења с не: без-имЂник — не-имЂнињ, без-милованик, бсс-коушник ауоуугбСос, бес -тђлп асрЗседаш. У српских сложеепца с без значп да ,нема оно што се казује другом полом, слпчао самосталном предлогу: беза-дњи (место без -ДЂНБНТ>), безакоње (без-закоње), без-божан, без-божица, без-братница, без-брижан, без-верник, бсз-водан, без-вони, без-главан, без-глаеан, без-грешан, без-дањи, без-даница, без-дрван, без-дугиан, бсз-душник, без-илан (ила туђа реч), без-матак, без-образан, без-орје, без-очан. без-очник, без-родница, без-роткиња, без-уман, безумље (у песнп реч умље: „умље за безумље"), беекорка, бсскуКник, бесмртан, бе-солица, (без-солпца), бес-аара, бес-иослен, бес-иутан, бес-иуКе, бесцен, бес-цење. 2. До. С до сложене речи имају значење да се нешто добива, постиже што друга пола значп ; тако им донекле значење пристаје с глаголима сложееим с префпксом до (до-битп, до-бавити ес!): сри. до-вратак, довратник розМз, до-главни, докољена, доколенице, у шали нидоклице, доколан, доколица из до колЂ, довољан, задовољан (из до волш), до-ручак. По Мнклошићу вербалног порекла, по Данпчићу сложенице предлога с кореном, билп би овп примери: до-вод, до-гађај, до-воче, до-говор, до-левак, до-мет, до-мисао, до-нос, до-мак, до-скочица, дохват, дочек и т. д. 3. Изђ — из. Изђ се употребљава препозпппоналпо и преФиксалпо, нпкад адвербијално у сложеним речпма. У првим предлошкпм сложеипцама зпачп неко излажење, пступање, из оиога (исред оног), што казује друга пола: У срн. имамо ираве сложеппце: издан (пзт> дгна), изданак, искон, из-брежак, из-броКине, измаглица, изнутрица, изобиље; преФиксалае: из-бирак, избор, из-вор, из-воз, издаја, издер, изјаловче, измет, измече, исек, искоа, исиаша, исиек, исилата, исиуст, исток, истрага и т. д. 4. На. Имамо с на сложених речп тројакога значења: а. На има у сложенпцп адвербпјално значење, кад значп демпнуцију онога што друга пола зпачп. Миклошнћ у својој Граматпци, II., стр. 358., ставља оваке сложенпце међу примаклпце (Хизаттепгаскипд). Таког су значења: у ст. слов. надебелшг. накр&иш>, нароумЂнг, нароуег, начргвснг, нажсг ; у срп. наблид вићраПШиз, наглух, нагорак, нагрк, нажут, накрив, налош, наљут, накрвав, на-

росан, натврд: јаје натврдо. За већпну прпмера додаје Миклошић да су из речцпка Мпкаљипа. б) Предлошко је значење на у више случајева. кад сложене речи значе, да се нешто паходи (збива се или мпрује) па оном, шго се казује другом нолом : ст. слов. на-бедршииа: кже на бедрТЗ кстб, надворгнЂ, на-главик, наирч>с1>нг, населшг, настолшг, наикроходивЂ. срп. навечје 'оезрега ргохгта ап1е сНет ЈезШт, наруквица, надница: кже с.д на дшђ - дактг, наглавје диос! 1П сарИе §ез(;а1иг у Мпк., нагоркиња, надворни, наконче мушко дете што да девојци на коња, наочнак, наочњаци; наочари, наочали, по талпјанском И оссМаН, наирстак, наиршњак, наиршче, нарамак, наочит, насеље, наиолица, наличје, где је на — инг, настрак, наусница. в) ПреФпксално на може бпти у озпм прпмерпиа : набзр, набрчица, навада, навала, навлака, наводница, нагодба, наговор, нагон, назеб, назор, назувак, налог, намет, нанос, наиер, наилава, наилет, наион, наирава, народ, нарок, наручај, насад, насии, настуи, натег, наточ, наход II т. д. 5. Обг, об, о. Речи сложене с обг, о значе: а) демплуцпју оног што значи друга пола; ту је адвербпјално зпачење у предлога обг, о: у ет. слов. нсма ирпмера, у српском: оближњи, ократак, омален, омаечак, остар, *оиун у ирсоиун. б) да се нешто налази (да је око) блпзу онога што друга пола значи пли је њпм опкољено; значење Је кад кад норед тога темпоралпо: ст. слов. обгноштшг, обонгиол^нг, оглавЂ, околг; срп. обданица, обрамница, обрамњача, облик, обличје, облук, облучје, обележје, огрлица, оианак, овршак, овршина, огребина, озимица, омеђина, огорје, особа (о себ4), ошијавииа и т. д. 6. По. Предлог ио често је у композицпјн сачувао старпјл облпк иа, и то кад је адвербиЈалпог зиачева. Иеаче ио пма у композпцији и предлошко и превербијалео значење. а) Адвербпјално је значење предлогу ио (иа) у сложепмцама, које значе нешго касније, нешто привпдно добро, еешто незцатепје. Прпдевима се с ио сложенима значење умањује: ст. глов. иадгшти н иадгштсрица, *аастора у иасторка, *иабир у иабирак, иавечерна ћгеуе оШсшт \'езрег1;тит: вечсрнш, иаиргтг уез(л1ш1ит.руск.: папертЂ, иодлгговатЂ оМопдиз, иодобрг, Хаџпдотедос, ионизгкг не одговард, тачео грч. /а^1,еататод епХ поХгЈ , иосђдина†по^ос, Мнклошпћ узнма да иазг стојп у онаком одношају према иа