Просветни гласник

680

НАУКА II НАСТАВА

као ир'дЗЂ према ирЂ: ст. слов. иазноггтЂ ип§и1а: иокггб, ново слов. ратоЋеЛ, рус. пазноЈспм>, чеш. рагпеШ и т. д. срп. иасторка, иасторак, иобратим, иомајка, иоочим, аосестрима, иосинак, иотурица, иолажа, (овде ио чува темпоралио значеае п у иачиста недеља) ; демпаутнвног зпачења : иобравица (мало сгадо), иодужице, иоселица (мало село), иаведрина, кад је небо све облачно, па се где што проведрп, иавсчера соепа 8есипс1апа, иаужина, мала узкпна, иатокп, ликом н иаликом лнчпм се; иаиерје: перје, иарог, Ђаси1из ипста1из, иароокак па пр. у впла, иарошчић у јелепа крај од рогова, иабирак гасетиз роз уепЛеипат геИсШз, иаљетак (нејасан Миклошпћу), иавитина сЈета^з уеШђа : у пољ. ипс; иамет, иавлака и иовлака. Миклошпћу су вербалиог постања; иовелики, иодобар, ииголем, иодугачак, иократак, иолукав, иотамо, иоодавно. По сложено с компаратпвом зпачи још мало: иобољи, иовеКи, ионајбољи, ионајвеКи. б) Сложепице с предлогом ио, кад чувају своје предлошко значење, разно значе: простор, време, кад кад деминуцију опога што значи друга пола. Сложенице с ио просторног значења примпчу се К1 склоповима у којпма се слаже ио с асс., а ио у композптама темиоралпог значења пма значење асс. плн 1ос. с ио. У впше прилпка слогкенице с ио зпаче што по изгледу право, незпатно, рђаво, слпчно немачким сложеницама са ај'1ег, које, по смпслу узето, с почетка значн п обележава растојање у времепу : а&ег^гбззе, т. ј. зсћет§гбззе, Мзсће дговзе. Ш као што овде добро бива готово оно што му је супротно, обрнуто, у словс-нскпм се језицима може рђаво умањитн по својем зиачењу, окренутн па боље. У речи иогорик, која је колективна, ио одговара немачкоме де у деИгде, чеш. роДуип име места: В подворја'' (§ећоЛе), роћ1аУ1 сар11а. «) Место и иростор зпаче ове сложеннце: у ст. слов. иодолик уаШз, иогорк топ1ез, лптав. радгггз, аогор^ адв. хата^а аес, аоморик ге §10 шагШта, иорамица н из *аораммг пзведена аорамонииа, 1лш'[иог, иорЂчнк прае; у срн. иобрђе ге§т топИђиз ас!јасеиз, Подрпмље ге§чо Бхчто аЈјасеиз, Иодрињс, ге§то с1гситсМшапа, иодрум: друм ?1а ге§1а, Подунавље, иодунавац, аодунавка, иокољснак, иокољеник, аокрајина Ипе8,иолеђина, иолужје, Поморавље, аоморавац, иоморавка, Поморишје, иорамак, иораменице, Иосавље, иосавац, иосавка, Потис\е, Поцерина, Поцерје, иочелак рагз реШз т Јхоп1е: чело, иовије: веђе, иоземљуша, кућа, која нема тавана. Р) Време значе :

ст. слов. иобратскг о $л\ гоог по/Јџмг, изгледа да је постао од осаове *иобраник нз ио и брат, ионеддлшикЂ: ионедЂлЂнг, иовкседшЂНЂ диоШ1апиз; срп. аобожићна част, иокорчзмиК, време измеђ Ускрса и Ђурђева-дпе: коризма — диас!га§езша(?), иокрижак, иразиик после Спасова-дне; иосмрче розШишз: *аосмртак, иојутарје, ионоће. Овамо да уврстимо п иоколење: колено, иородица, иосоици, Ши ех огсИпе паМ, 1Ша поп 1п1;егуеп1еп1е. у) Засебну групу чнне неки прпмери према веК пзпесепом значењу одмерености, подешеносги и др.: ст. слов. : иодроужик, иодроугг. српски: иобожан, иовољан, иоКудан ; ту би дошао и иоглавар, иоводањ, аошевица и т. д. в) Нарочпто доста има примера, у којима је ио преФиксално употребљено, те би се рекло да су глаголскога порекла: иовод, иовраз, иогибао, иогреб, иожар, иозор, иоклич, иокои, иокрађа,иоломље, ионос, иоирет, ионудс, иостат, иоток, иотрк, иохвала, иоход и т. д. 7. Подђ — иод. а) Ат,вербпјално иодг у сложеницп казује демииуцнју онога што се казује другом нолом: грч. VIто у улотгхр^од, ги.г/гјсошг нешто мањп, лат. зић у зићатагиз, немачко сред. ипс1ег: инс1ег-§б1 зпћс11гпш 8, иис1егр1а1сћ зи1)раШс1из. срп. иодукрајно раепе р1епит, до под крај, иодмукао, аотмуран (у Вук. Рјечипку* потхмураи). б) Подг пма предлошко значење, месно и просторно: сг. слов. иодгбрадик, иодгчрЂвик, иодггарик, иодгрпдик, аодгкрилик , иодгнога, иодгиеиелгнг, иодгр&чгнг, иодгземгнг. сри. иодбрадак, иодвољак, иодбрадник, иодглавак, иодгрљача, на јарму опо дрво што стоји золу иснод грла, Подгор, иодгорац, Подгорица, Подгорје, иодгра(је зићигђшт; иодјабука говеђе месо од бута пспод ирепона; иодјажје, место нзмеђу јаза п маторњака, иоткожњак, иоткоњаци; аоткуКница, њнва или ливада под кућом, иодножи иодножници, иодножје, иодреанииа, иодручје; аодстрешје, место под стрехом; иодсунац: *слђно, исиодсунчаник, иодссдлица, иодводан, аодбел, аодзимак, иодмладак. Деминутшшо је аод у иодворак, малн извор под обалом у крај веће воде: *ворг, изворг !опз. в) Префнксадно је аодг употребљеио на пр. у сри. иодвала, ао/{-воз, иод-лога, иотиис, иотков 8. Про — ира. Речца ирау комчознцпјама значп рааије времс: ст. слов. ара-баба, ира-дддг, ира-штоург ргоперо^з 1'Шиз, иравгноукг, ираотгг^г;