Просветни гласник

О НОМИНАЛНИМ СЛОЖЕНИМ РЕЧНМД У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

681

сјш . ираоаоа, црадед, ираарадед, ирауставци, други дан по крсном имену, ирародитељ. Про у сложенпцама значи: а) деминудпју значења друге поле. Употребљава се у придевским сложенпцама шго значе боју, тако да другом полом именована боја прасјајује, пробија кроз неку другу плп поред неке друге: ст. слов. ироиелесг, зиОриДиз, иросЂдг ре^о710X10?, ировилг ри!г1з ; срп. ирокисао, 8иђас1с1и5, иросЂдг зиђсапиз; б) време што је нред оним, које значи друга пола, истог дакле зпачева, којега ц лашнско аи!е: ст. слов. иролЂтик, иро-лЂп; ср!(. иролеће, ирочеље, ирозорје, иродол; в) преФПКС9 ,лно је иро у овим прнмерима: ировор, иродаја, ироказа, арокои, ирослава, иротак. 9. Цри. Партпкула ирг: у композицпјама може бити употребљепа тројако: а) адвербијалва је, кад се целом сложепицом, чија је она прва пола, исказује деминиција онога, шш значи друга пола: ст. слов. ирискргбшЂ, ириалЂчшг, иристраШЂиг, ири -треиетшЂ; срп. ирилуд, ирилудаст, ирислава (кад носе крста), иритуга, „кад човеку дође притуга", ириКакнут ; б) предлошка-локална је у више прпмера, јер се новом сложенпцом исказује оно што се находи уз предмет, исказан другом полом; ннје ретко ни темпорално значење: ст. слов. ириградЂ, ирихлгмшг, ириморик; срп. ириморје, ириморкиња, ирисоје, ирисојкиња, ирикрајак, ирикоризмиК, ириглавак, ирибедрица, ирикумак, ириушак; в) превербијалиа у иривук, ирирода, иример, ирииад (ом), ирииаша, ирииека. 10. С ђ, с&, с, С1Ј. Сђ и сж у композицији може такође, као п многе до сад сиомињате речце, пмати тројаку употребу п такође разноврсна значења. а) Кад је сг и с& адвербијално, значи : 1., да је нешто смешано, али различно од лепомешаног, правог, 2., значи деминипуцпју, да се искаже мало, само део оног, што друга нола значи: ст. слов. с &6 Ђлмђ : *с&бдлг. срп. субел, субеласт. У неким се придевима не пстиче јасно демиаутнозначење: судрнут: *др• нут, сугаре а§пиз ш§ег: гар со1ог ГиНдтеиз, суглух, сулуд, сулудан, сулудаст, сулудник, сулудњак, сулудница, сумахнит, сугрусан, суврљав: суврљава јела. Овамо бп дошлп и ови прпмери: суморан, суградица ситап град, сугуњица малп гуњ; сукне-

жица, који се зове кнез, а није прави; сукобица, мала коба, суродица, сутурица као пола Турчнн, субичина-, суверица, као мала вера, сузетица, диаз) зет, §епег. У Стулпћа пма још сукорабљица, рагта Шгегшз, сукруиица §гапс1о рагта. б) Кад је сђ или еж препозиционално, сложеница значн неко стање, да јесте оно што друга пола зиачи, за тим и заједницу с оним што друга иола обележава: ст. слов. сгдомникЂ (Тггомод, СЂДоушшг ецхроХо;, сгмлдчЂнг 1аз1е р1епиз, сжводивг сит а^иа ппх1из; сгимстнг оршугро;, сђл Ђтђнђ аециаНа СЂЛожк Сј јуе ^год: ложе, СЂтЂлесникг <7 Аввспцо;, сгвргстгнЂ еџЦЈ.1% : врЂста, соугоубг : кор. гЂб, сњиостптђ , <жпр>Ј : к. ста, пр., с&с И дђ, с&гражданинЂ-, срп. збабна §га\а<1а: баба, не уеМа већ Маиз: баба у свеза с детпњпм ба ба, чим почпње дечји говор; здетна, судружна, сјањна (овца), скозна (коза), смацна, сумацна (мачка), скотна (кучка, лиспца), суштена (кучка), стеона (крава), у Мпкаље ателетна"; суждребна (кобила); — сукрвица, сумрачак, сумузга, кад се снег и град н киша угруша, сугржииа, суражица, сит зесаП гшхћип, суснежица; — суложник, суложница соисићтиз, сопсиђта аАо%од, суиојник, којп с киме заједио стоку пасе и појп, суврсник, суврст, суродица. Неиоуздапа етпмологпја у сумитице, у сумит: лежи сумитице, сумитња, согтсшт 111 ћот1пет р1§гит, суклата, сумлата, сопт1С1ит 111 ћоттет 1оп§ит е(; рјдгит; сустремина: стојп хаљина на њој као сустремпна; сусремчина, пас, којп нпје ни за лов нн за овце. в) ПреФпксално је ст> пш сљ у ових срл. прнмера: збор, згад, згиб, згода, свлак, склои, смак, смута, снос, сиор, срок, суирет, суграбица. 11. Оу — у. Речца оу, као адвербпјална, находи се V сложенацама што значе деминЈЦпју: ст. сл. оубЂли,знгнг, а1ћиз, охублЂдивг Ипсохдос, оучргмгнг, оучргнг, оузеленг. Ово се оу може ставита у свезу с оу с генптивом. Предлошко оу пмамо у сложеним речима што зпаче оскудицу, немање онога што се исказује другом полом, прнвативно; 7 српск. само пз синтактпчк. склопова: ст. слов. оубогг: богг — богаство, охурод, оусолонг 1осиз орасиз: *слгно, оувЂчнмп тиМНз, оувЂчге: вЂкг гоћиг: *оувЂкг, изоувЂрг, Фанатик: *оувЂрг. ПреФиксалпо је оу, пли, како Мнклошпћ ве ш, другојачије, не привативно, у овим иримерпма: ст. слов. оусргдг пдо&уџа;, оусргдик пдосрп убрадач, т1Мае §епиз, уку&ница, удворан, удворици, укољица ко се радо пнатн и коље, уљу-