Просветни гласник

689

Примидање је било, узима Мнклошнћ, п у овим арнмерила: вазда-зелен, вчзда-лсив, васиони (ибсб снлбнил свћгв) , д пшо-легалац , мало-ирешњица, много-знали, много-зналци, свашто-знплаи, све-знали, све-зналица, све могуКи ; даље врло лако у назлобрз, назло-брзовић, гиакаасре — један другога нгакама за перчцн, шукунбаба, шукундед (чукун — шукун), коз -баша, васлава, нагуз-лез (рак). Овамо да уврстимо и узлу-добар, узлу-добра, оченаш, Дабижив, самдокас. III. Примицање у бројева, заненица и речца. И онде впђамо оеу осетну разлику и.шеђу млађих словенских језпка п старога, у којем није тако ранвпјено нримицање — недовршено састављање бројева, заменица н нартнкула. 1. Бројне ирнмаклице Из старослов. склонова кдинг на дес&те, дгва на десАте, пап на деслте, осмђ на дескте впдимо који су саставни делови нашему једанаест, дванаест, аетнаест, осамнпест. Тако можемо наше двадссет, четрдесвт, тридесет, иедесет, осамдссет упоредптн са староелов. два дсс&ти, три дес&ти, четире дес&те (четЂтри десдтп), адгћ десљтг, осмо десштЂ н т. д. У старослов. орднналнн бројеви псто су тако састављени из д«а броја, само што добнвају наставак -шг, н што је у прву полу на саставку продрло сп О ј Н пчко самогласно нз сгарпх подредпох еложенпца: осмо-на-дссљтшг, дво-на-дес&тшг, седмо -на-деслтшг, а нма нримера и простог нримицања броја уз број: аапнадеслтшг, два-дес&тшг, и т. д. — У срп. јез. позиато је како постају ордпнални бројевн из кардиналннх. 2. Заменичке аримаклице. Лримпцањем су ностале многе прономиналпе сложеннце: п'к -к г Бто из нТЗ [не + вЂ] -\-кгто, никгто, ничЂто. Да нпје у овпх сложеннца прономпналнпх било иншта друго до нримпцање, види се и у старословенском и у срн. језпку, јер се предлог умеће између нЂ н кгто, ни п чљто: Пиулг нЂкто, женанЂкгто, а нЂ оу кого, нЂ на коге мЂсто, у сри. ни у кога, ни ао ком и т. д. Ове још примере примаклица вреди спомепутп у српском: нешто, којеко, којешта, васколик, свеколик, којекакав, којегито, којечији, свачији, и т. д. — Прпмаклнце су по сној прплпци п случајп, кад се заменпчка основа ко -кг саставп с партикулама кде, кгде, кгда : ст. слов. кде-кчш, бугар. еди -коп—( јиос1аш, срп. гдекоји. Кад се кг еастави са годЂ, коли, л .сбо, добпва се «ргопотеп §епега1е», које се може узетн као појачање неодређене заменице: год'ћ = ллт. 1и1>е1:, 1Ље1, коли, речна за време = лат. сшцие, кад-што немачком јгатег: којигод, какавгод. Спартикулом же (о којој

види што више доцеије) демонстратпвна заменнца састављена, постаје релатнвна: иже, кже, аже с]1и, <]иос1, (]иае, ангже диаМз, аковгже ЧЈиаИвсипсјие, онзи, сизи, този п т. д. ; Прпмнцање је бпло п у сложеној деклинацпјн, 1,оја нпје иншта д^>уго до састављање нстог падежа (у пекпм случајпма основе због нагомилавлња исте нрсте сугласпих) прндева с пстим падежем прономпна јг-је-ја, којн постаје у компознцпјп постпозитнвнп артнкал: добра-\-кго = добра-аго, добргимЂ = добргмг-име, дчброу + кмоу п т. д. |М1к1обЈсћ: 8ш1ах, 2 124, 81агага1лкиш»з1е11ге, 377, Безктеш 1)екИнаМоп 377, НапсЊисћ (1ег а.ШлПц. 8ргасће 2 , 86.). 3. Прнмпцањем су постале миоге партикуле у словенскнм језицпма. Особптп значај прп постајању сло.кепих нартикула пма партпкула же, коју Миклошпћ (8уп1;ах 2 , 11?.) упоређује са ст. нндис. д!га, ~ћа, ст. бактр. Џ; грч. уе, еолско уа, јермеп. т, а можда п с латпн. Јго (ћос). Та речца у ст. слоиеп нма још једлн облпк гг(го). Из сг. слов. же, го пмамо у повослов.ЈЈе, р п го(него), б )Г. зи, дз, хрв. ре, р, срп. зи, з,рс, р, мал. рус. хе, же, ж, руски же, чеш. I, нољ. зе, Ј: ст. ел. негли, неголи) ^иага, некли срхат, нежели с]иага, негЂже, негежели, кже, никггдаже, даже, доже до из(}ие ас1. — Срп. п хрват. (прпмерц су п од замепица и од иартнкула): хрв. нере зес1, нер, годире, лег (место нег), ничторе, никдире, у ничемре (ст. слов. ни вп чемб же), дери (доже и), дер ; срп.: него у ире нсго ргшшјиага, ириђе но (за него), нсго ли, сикзи, сему зи, он\>зђ (мужв), ондар, иоњсваре (по пге ва же), јер, јербо, њојзи, њезин, тизијех, својизих; кадар, игдар, терем, тере, тер, текер, тек, тадар кпп, никор, нигдар, нигдаре, нигдар, никогаре, никогар, свеђер, дори (доже и), младојзи, широкојзи. Ка, ке, к у сриском додаје се адвербима н замепицама за иојачање њнхова значења: данаска, долика, горика, тебека, наске, васке, њемука, тимаке, тука; тујке ћгс, овдјека, овденак, одик, ондак, ондајке, садека, садек, вечераска, вечераске, зимуске, лстоске, синоКкс, ноћаске, јесенаске, јјутроске, ванка, иачек; ске место се ке: чинимиске. Жг)=партнк. стар.пнд. зта: иоклем: ао-коле-м, терем (тере-м), нетом, истом, листом (ли =слов.1е). Нг илп но такође имамо додано многпм речцама: ст. сл. аште линг зг ^его, небонг, обачснг 1атеп, ибоно е1епш, ижденг иМ, тунг, 1ит, ичо е1, каконо, кгдано, кгдено ; у срп. ано, ено, тено, којано, гдено, оклеин (отг колЂ инг), овдален, одслен: отг селЂ нг, оталсн, одсваклен, ириђсно, дано п т. д. Тг у срп. ти: тото (=то$го), какото; каконоти, илити, туте, нит. У срп. даље пмамо још доста адвербпјалнпх примаклица: осеби зеознп, бојсе, бојске ГогГаззе =