Просветни гласник

719

артиљ. капетана. I свеска. Цариград—Бело МореХаџилук. Београд, лрж. штампарија, 1891. — Већа 8°, стр. 247. Цена 2 50 дин. У тексту има и слпка. Српска граматика на I. разред гпмаазпје. Израдио Свегозар МарковиИ, проФесор I. београдске гимназпје. Београд, штампарија Св. Нпкодића, 1891. — Обична 8°, стр. 43. Цена 0 60 дин. Трг Брсково и жупе орсковска и љубовиђска. Од Љ. КовачсвиКа. (Српске Краљевске Академије Глас XXX.) Београд, штампарија краљевине Србије, 1891. — Обпчпа 8°, стр. 16. Цепа ? Теорија грађанског судског поступка. С погледом иа законпк о поступку судском у гра- ! ђанским парнпцама за краљевппу Србпју. За иотребу својпх слушалаца нанисао Андра 'БорђевпК, проФесор права у Вел. Школи. Друга половина.

Свеска I. Београд, у државној штампарпји, 1891. Већа 8°, стр, 231,—520. (пема натписпог лпста). Цена 270 дип. Учитељ. — Педагошко-гсњпжевии лист. Орган учитељског удружења. Годпна XI. Свеска 1., 2., 3., н 4. (септ., окт., иоп. и дец 1891.). Власнпк и нздавач Учптељско удружење. Уредпик Д. -Т. Пг/гниковиЛ, учптељ. Београд, штампарпја краљеипне Србије, 1891.-Вел. 8°, стр. 96.-176.-264.-344. Цена: за Србпју годнш. 10, полугодншње 5 дпп ; за стране земље 6 Фор. (12 Фран.) н 3 Фор. (6 Фрап.). Месеца јула п августа не изла ?и. Што ти је лати. — Приповетка за децу. Написао Фр. Хофман. Преиео Јован ГрчиИ. Са сликама. У Новом Саду, издање и штампа А. Пајевића, 1892. — Мала 8°, сгр. 143. Цепа 40 новч.

ПР00ВЕТНИ

ГЛАС0ВИ 0 ШК0ЛАМА Иноотранство Стање императорских уииверситета: петроградскога, московскога, казанског, кијевског, харковског и новоруског — до 1. фабруара 1891. године. Петроградски университет има четири Факултета: а) историско-филолошки, који има : 10 катедара, 11 редовнпх проФесора, 4 изванредна проФесора и 21 приватног доцента; б) физичко-математички, који има: 11 катедара, 17 редов. проФ., 6 изванредних ироФесора и 20 приватних доцената; в I аравни, који има : 12 катедара, 12 редовних проФесора, 3 изванредна проФесора и 9 приватних доцената; г) факултет источних језика, који има: 9 катедара, 10 редовних проФесора, 2 изванредна професора и 7 приватних доцената. — Свега, дакле, 50 редовних про&есора, 15 изванредних прОФесора и 57 приватних доцената. Московски университет има четири Факултета: а) историско филолошки, који има: 10 катедара, 12 редовних професора, 4 ванредна проФесора и 21 приватног доцента; б) физичко-математички, који има: 11 катедара, 11 редовних проФесора, 10 изванредних проФесора, и 24 приватна доцента; в) аравни, који има: 12 катедара, 9 редовних проФесора, 4 изванредна проФесора и 11 приватних доцената; г) медицински, којиима: 23 катедре, 14 редовних проч^зсора, 15 изванредних прОФесора и 36 приватних доцената. — Свега дакле: 46 редовних проФесора, 33 изванредна проФесора и 92 приватна доцента. Казански университет има четири Факултета: а) исгориско-филолошки, који има: 10 катедара, 9

К0ВЧЕЖИЂ редовних проФесора, 3 нзванр. проФесора и 6 приватних доцената; б) физичко-математички, који има 11 катедара, 12 редовних проФесора, 4 изванредна проФесора и 9 приватних доцената; в) иравни, који има: 12 катедара, 4 редовна, 4 изванредна проФесора и 5 приватних доцената; г) медицински, којн има: 23 катедре, 14 редовних проФесора, 9 изванр. проФесора и 1 9 приватних доцената. — Свега дакле: 39 редовних проФесора, 20 изванред. проФ. и 39 приватних доцената, Кијевски университет има четири Факултета: а) историско-филолошки, који има: 10катедара, 11 редов. проФ., 1 изванредн. професора и 7 приватних доцената; б) физичко-математички, који има: 11 катедара, 10 редовних проФесора, 5 изванредних проФесора и 8 приватних доцената; в) аравни, који има : 12 катедара, 6 ред. проФесора, 2 изванред. проФесора и 7 приватних доцената; г) медицински, који има: 24 катедре, 14 ред. проФесора, 9 изванредних проФесора и 15 ириватних доцената. — Свега дакле : 41 редовни проФесор, 17 изванредних проФесора и 37 прпватних доцената. Харковски университет има четири Факултета: а) историско-филолошки, који има: 10 катедара, 6 редовних проФесора, 4 изванредна и 7 прив. доцепата; б) физичко-математички , који има: 11 катедара, 13 ред. проФесора, 5 изванред. проФесора и 3 прив. доцента; в) иравни, који има: 12 катедар, 1 1 редов. проФесора и 2 изванред. професора; г) медицински, који има: 23 катедре, 18 ред. проФесора, 8 изванредних професора и 13 приват. доцената. — Свега дакле: 48 редов. професора, 19 изванредних професора и 23 приватна доцента.