Просветни гласник

720 просветни Новорусни (у Одеси) университет има три Факултета: а.) историско-филолошки, којн има: 10 катедара, 11 редовпих проФесора, 2 изванр. проФесзра и 6 приватних доцената; б) физичко математички, који има: 11 катедара, 11 редовних проФесора, 5 изванредних проФесора и 14 приватиих доцената; в) аравни, који цма: 12 катедара, 5 редовних проФесора, 5 изванредних проФесора и 6 приватних доцената. — Свега дакле: 27 редовних проФесора, 12 изванредних проФесора п 26 приватних доцената, На свима поменутим университетима било је свега: 251 редовни ироФесор, 116 инванредних проФесора и 274 лриватна доцепта! По „Журн. мин. нар. аросв .« Г. М. Ј.

Основне школе у Маџарској. — У Маџарској нма 16.805 основн. шкода са 24.908 наставника. 14 хиљада школа су с једним наставнпм језиком, а у осталпма су негде два, три илп и впше наставнихјезика. Осим маџарскогјезика, наставни су језици у основним школама у Маџарској још н ови: срнски, хрватски (Маџари рачунају у засебне језике, норед срнског н хрватског, илирски, буњевачки, шокачки), немачки, румунски, словачки, малоруски, италијански, чешки, словепскн (нови), бугарскн, грчки. Од школа с једнцм наставним језиком долазн на маџарски језик више од ноловпне, 8994; у 2587 школа наставии је језнк румунскп ; са словачким насгавним језиком има 1115 школа; немачких 674 ; срнских 312; малоруских 211; хрватских 39. Број школа с маџарсшш наставним језиком увећао се за последњих 20 година са 146 процената Срискиг школа пма 159 више, него пре 20 годипа. Број школа свију осталпх народности у Маџарској опада. ЗаннмлЈИВИ су иодаци о издржаваљу основ. школа. Од швола са маџарским наставним језпком на државном је буџету свега дванаести део од целокунног броја. Све остале школе падају на терет онштнна илп разних вероисповестн. Н тако државних школа имл 799, комуналних 1276, рниокатоличких 3174, реФорматорских 2351, израпљскнх 523, лутеранских 363, грчко-католичких (унијатских) 244, источно-нравославних 13, унитарскпх 46. Издатак за све основне школе у Маџарској изнео је 1890. год. 15,495.584 Фор., пет пута внше него што је пзносио 1870. год. Од те суме пада на Буда-Пешту 1,647.128 Фор. (Беч нздаје годишње на основ. шкоде 8 милиона. Форипата), анадржаву свега 1,830.000 Фор. Општинама је нздатак на основне школе за последњих 20 годииа порастао од 2 на на 4 У / 3 милиона, црквама од 0,78 на 3,6 мплноиа, а школски је прирез учетворостручен. У школама које стоје на државном буџету износн нздатав на сваког учитеља нросечно 830 Фор. годишње, а школовање сваког Јченика стаје но 14 Форината- Плата учитељска у Маџарској износи нросечно 388 Фор., а школовање сваког ученика сгаје 7 Фор. годишње. Обзиром на места илата

ковчкжнћ

је учитељска веома неједнака. Максимум је плате редовнпх, сталпих, учптеља (у Буда-Пешти) 1057 Фор., а минимум (у кокелбуршком комитету) 223 Фор. годншње. Далеко је веповољнпје стање ванреднпх учнтеља (ННМећгег-а, номоћника учптељских). Годишња је илата њихова (у Туроцу) 48 Фор., (у богатом Заболцу) 54 Фор., (у Кокелбургу) 88 ФОр., и т. д. (Р. 1.)

Женско образоваше у Руиуни,'и. — У једним страним новинама читамо ову белешчицу: ,У Не мачкој, земљп мнслилаца и песпика, нмајош пунпротивнпка осннвању женских гимназија. а Румуо ннја, која по образованости долазн у младе државејевропске, пма, у том погледу, чиме да се нодичн. У Румунији има толико прнватних завода, који се зову девојачки лицеји. У њима се ученице спремају за исннт зрелости и за похађање свеучилишта. Др?кавних школа, под именом женских гимназија, нема истппа још нигде у Румунвјп, али у Букурешту, Јашу и Краљеву (Крајови) постоЈе женске средње школе с пет разреда. У тим се средњим школама снремају учитељице за основне школе. Осим тога оне, које сврше коју од тих школа, имају права, пошто сејош две годпне дана буду приватно спремале (а ова се приватна спрема може постићи и у оппм приватним лицејима), да траже да се подвргну иолагању пспита зрелости, зарад продужења учења на свеучилишту. Девојке из многнх врло имућних п одлнчних кућа корнсте се овим закоиским овлашћењем, те пе пропуштају прпдику да овако дођу до вишег образовања, на које се н државна сведочанства добивају, и ако се, по положепом нспиту зредости, не мисле државне службе даћати. Ну поред оваквих, има сваке годцне све више сгуденткиња на унпверситету, п то је јасан доказ, како је у Румуннјп пптање о женском образовању престало бпти чисто теориско снорно иитање, као што је у Немачкој још и данас. Од румунских студенткиња на свеучилишту већпна изучава т. зв. лепе науке и књижевност, и тога ради, походе предавања, која се држе у нарочнтом одељку букурешког философског Факудтета. Одатде пзлазе ' кандпдаткиње за женске средње шкоде, особнто за оне неторазредне, у којима се спремају учитељнце осповнцх школа. Адн за посдедње три године биде су свакад по три—-четпри нове слушатељке уписане на правничком н медицинском Факудтету ц оцена надлежних стручњака о њнма врло је иовољна. Стручњаци веле, да тамошње студенткиње не изостају нза својих другара мушкараца ни што се тиче ревности у учењу, нитн пак што се тиче озбнљна схватања своје дужности. Исто тако и својим достојнпм понашањем не дају никоме цовода да им се подсмева, или да им мушкарци какве досаде причињавају. Сад има у Румунији већ две докторке медиципе у државној служби. (Једна је од њих Немица и зове се Ђалх. Она је аамештена у једној женској болиици, а њена је кодегиница у бабнчкој школи). Исто тако нмају Румуни и своја два женска адвоката. Кажу. да оштрина дијалектике у тих адвокаткиња нп мало не изостаје иза дијалектике њихових мушких колега-