Просветни гласник

266

наука и настава

ЈЕ ЛИ ИСТОРИЈА НАУКА од Ј1АСКАЛА ЈЗИЛАРИЈА (Насгавак) VI. Све се впше шире ове мисли и многи се сииси о њима баве, мање или више јасио и сдређеио. Навешћемо овде само два. Прво је делце Фрид. Нича. 1 ) Овај писац хоће да испита опо што је добро и оио што је зло, што данас чинп нсторија, и то као средство за васпитавање. — Он вели: живећи све једнако у прошлости ми разрушујемо сву могућну срећу своју, јер, ко хоће да је срећан, треба да уме сав да жпвп у садашњостп. Дете је срећпо баш зато, што не зпа за нрошлост, не мислп ни па шта, до на опај час што одлеће. Ми смо се нзметнули у животнње шго прежпвају. Зато н немамо ппкаква ориђпнална каракгера свога., никакве иластичке снаге своје, јер она, нреображујући све у суштпну н крв, заборавља прошлост. Ни један уметпик није израдно уметннчко дело своје, ни један војвода нпје нзвоЈевао бнтке своје, пити су и једпа особа н један народ, доспели до праве велпчине п слобода, а да нису дошли до тренутка 0!10г стања што се зове неисторијеко, т. ј. а да ннсу за тренутак заборавили нсгорију, те да ноживе само у садашњостп, то јест да осете н нознаду само оно што им часак живота каже шта да раде. Даље велп Ниче: човеку је иодједнако нотребно н опо што је историјско н оно што није историјско. Нема у псторијп тога стања, где је нрошлост тако притиекивала и угушивала садашњост, као што је то сада. Ми смо иостали праве нсторијске енциклоиеднје које ходе. Модерни човек све крнтнкује ; у критнцн му је сав жнвот, а овамо болује од доста слабачке личности своје. Наука нам се не поводи впше за спонтаиом прародом, већ је убпја. Сметнулн смо с ума, да опа пре свега треба да послужи жпвоту, за којн н историја треба да буде од помоћи. Нова болест, од које болујемо, могла бн се доиста пазватп историјском болешћу. Мз претеранога поштовања прошлостп, не умемо, а н не усуђујемо се, да је нретворимо у јело које ће нас храннтн. Човеку је потребно пе само оно што је историјско, које нас одводн у нрошлост, н не само да му тако исто треба и оно што је неисторијско, које пам даЈе могућностн да живимо у Ј ) Уоп Л"ииеп пис! ЈТасћ(;ћеП Дег Н1з(;ог 1 е ЈОг с1 а 8 1< е 1> е п. Бе1р21§, Ргквсће, — нема годме, кад је изишдо.

садашњости, већ му треба п оно што је надисторијско, јер то нам уздиже иоглед од онога штоје коначно ка ономе што је бесконачно, од онога вечно-променљнвога постајања до онога што нам бићу даје карактер вечносгн, т. ј. до уметнооти и до религије. На завршетку вели: наше садашње стање личи на оно, које је претходпло интелектуалаој величини Грка. И очи су се онда налазилн у правом хаосу од разноврсних одломака разнпх образованости, које су у једно време постојале источњачке, западњачке, семптске, аријанске, вавилонске, мисирске —, на зато им и религија изгледаше као прави бој богова (О-бМегкатрр. Али они умедоше тај хаос да уреде ; зато н ми треба сад да то учинимо, ако смо радн да изиђемо из садашњега стања. Други је спис 1 ), који ћемо да проучпмо, од једног енглеског, врло важпог ФилосоФа, проФесора Оиџвика. У том се делцу пнсац бави о историјској методи, коју је оштрој критици нодвргао. По нашем нахођењу, он грешп, што нсторијској методи нриппсује све кривпце, које су починнли они, који су терали злоупотребе с њоме. — Он овако отпоччње: Сгара је и застарела супротност између нсторнчара н ФилосоФа; алп се нпкад нпје тако, као сада, распрострла безусловна вера у методу нсторпјску, коју бн хтелп на све да примене. Уобразилп људи да је она преобразила круг знања људских, а све оно што она не можс да докучи да се и не може знатн. Кад би тако бпло, не би бнло места за философску методу. Ис^орпјска метода не сме да наиада на науке нрнродне и математичке, зато што су оне јако учвршћепе, јер, као оно болештина кндпше само на слабе органнзме. Еористн се неслогом, која влада међу метаФнзичарнма, номисли да може да решп ФилосоФСке проблеме, те место тога само истражује оно што се некада мислило, и што се боље даје да докаже; алн у стварн не разрешава ни једну од њих. Зато н данас онако исто перешепе стоје нроблеме, које се тичу суштаствовања Вога, бесмртности човечје душе, и тако даље. Одатле баш треба да се иочне, да се тачно раздикују ствари. Ако се иод историјом разуме она у нстннн, т. ј. да је исторнја о друштву и човеку, онда је јасно као дан, да се историјска метода може да нримени само на моралне науке, а не и на природне нојаве и па истнне математичке, јер пи једне ни друге нису нп по чему историјске. То бн изгледало тако, као кад би ко хтео да натера ^ТћеМв^огГса! те1ћос!1|у ргоГ. 84. М(1§»1ск у енглеском философском часоиису М1п(1, у априлској, свесди 1866 год.