Просветни гласник

књижевне овзнане

295

А. Н. Пвшинђ. Иеторгл русскоп атнографги; I.—II. ОбшДВ обзорЂ изучеши народности и 9тнограФ1л великорусскал; III. 9тнограФ1л малорусскал; IV. Б'ћлоруссЈл и Сибирв. Спб. 1 890.—1892. — Четири књиге у 8«. Стр. 424 + 428 -ј- 425 + 488. (Насгавак) Да покаже свезу међу науком и руским прогресом, да докаже како западна образованост није одвлачила просвећене људе од народа, већ их доводила у додир с њим, показујући им, а преко њнх и целом друштву, јадно стање његово, — г. Пнпинћ ставља питање: у каквом је одношају била нова наука и западпа образованост према руском друштвеном животу и старим предањима? Био је то одношај рационалан и утилитаран. Прво иознапство са западном науком показало је, како су слаби били стари појмови о природи и о човеку; старајући се, да их замени новима, наука је износила на видик њихову неправилност, а често и шкодљивост. Један од првиу рационалиста и утилитириста у Русији био је Петар Велики. Разумно и корисно — то су била два правца, у којима је делао његов велики ум. Све што није одговарало захтевима здравог разума, било је у његовим очима шкодљиво, и у име државног резона и друштвеног добра старао се, да то уклони. Узмимо његово становиште према цркви, обележено 5' »Духовном уређењу» (^ДухбвниИ регламентг"), где потребу нове црквене поуке подупире примерима народне празноверице, противне здравом разуму и тим самим штетне по чистоћу религиозног осећања Тако н. пр. набрајајући дела, на која треба духовна колегија да пази, »РегламентЂ« пише: »Ваља мотрити за историјама светаца, да ли пема међу њима лажних и измишљених приповедака, које би причале оно што није било, или које су противне хришћанском православном- учењу, пусте и подсмеха достојне; таке приче треба забранити, објављујући о лажи, нађеној у њима Јер с достојанством духовне управе не слаже се, да трпи таке измишљотине и да даје, место здраве душевне хране, отров људвма, тим пре данас, кад прост народ још не уме да разликује зло од добра, него се држи тврдо и упорно оног, што види, да је у књизи иаписано. 8 Износећи на видик штету, што је има народ од празновања Пе1ка и других неких дана, и ратујући иротив идолопоклонства у некојим местима Малорусије, „РегламентЂ" наставља: «Ваља тражити, нема ли код нас каквих сумњивих св. моштију, јер и у том има већ много подвала; тако н. пр. тело св. великомученика СтеФаиа лгжц у Венгцији у предграђу, у манастиру бенс-

диктинском, у цркви св. Георгија и у Риму у цркви св. Лаврентија; много је такође клинаца с крста Господњег, много је млека Пресвете Богородице у Италији и безбројно других (обмана), налик на те. Гледајте, да ли нема и код нае » таковаго бездЂлгл.* Та јавна антипатија према народним празноверицама, то бичевање разних злоупотреба у цркви, »што их измислише лицемери себи у корист«, те радикалне речи за оно време — све су то црте рационализма, најбитније жице карактера Петра Великог. Са исте тачке посматрао је своје време и Ломоносов, после цара реФорматора највзћи геније руски XVIII. века. Био је то човек побожан, али у високом степену рационалист. И код њега стајала је научна истина и практична корист на првом месту не само у ученим му радовима, но често и у песничким. Одговарајући на нападаје и иа ропот, што се чуо против нове науке из редова приврженика старине, особито православља, Ломоносов мудро учи како религија има своју област, а наука своју. Бог је дао роду човечјем две књиге: у једној из њих показао је своје величанство, у другој своју вољу; прва је свет, што га видимо, а друга је св. Писмо. Тумачи су Св. Писма велики црквени учитељи; а исто су у васељени Физичари, математичари, астрономи и други научењаци оно, што су пророци, апостоли и учитељи цркве у Св. Писму. „ Није наметан математичар, пише Ломоносов, ако хоће да измери шестаром вољу божју. Ну такав је исти и учитељ богословља, ако мисли, да може из псалтира изучкти астрономију и хемију." Високо место, што га даје научењацима, сведочи, како су високо оида ценили науку. Против неких народних обичаја ратује Ломоносов у својој студији: »Размишљање о умножењу и сачувању руског народа«, од које је, на жалост, остао само један део. Ломоносов устаје против мрса и поста, доказујући крајности, у које пада руски народ, и у једном и у другом. Спремајући се к великом носту, људи по целој Русији толико мрсе, да им после за пост и времена не остаје. „Мртвн по крчмама, по улицама и путовима, и честе сахране, јасно то доказују." Мрс после поста представља, по његовим речима, слику необузданог ждерања и пијанства, ком се одају посници, „као псето пуштено с ланца.» „Не негодује ли Бог на таке речима пророка: празнике ваше мрзи моја душа, и кадило ваше мрско је преда мном! к То је становиште, на ком је стајала литература XVIII. века, борећи се против незпања и предрасуда не само простог народа, но и средњег и 38*