Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ

ОБЗНАНЕ

297

дишшег рада пишчевог, има за наше време неооичну Формулу. То је зборник летописних извештаја с напоменама, у којима аутор критикује и оојашњујс поједине историјске догађаје. Татиш ,е†се стара, да сваком Факту даде праву боју, да му нађе каузалну свезу, да осветли карактер времена, политичке и друштвепе одпошаје у држави и утицај њихов на даљи ток повеснице. На питање, од куд му тај виши поглед на историју, одговлрају саме напомене. Из њих сс види, да су аутору „Ист. Росс. к била позната сва славнија дела тадашње и пређашње ФилосоФско -политичне књижевности, од Макијавела и ПуФендорФа до Хобса, Бејла, Лока и Фонтенела. Отуд његов критички поглед и на савременост. Он ратује против сујеверја и тамних предања старине с одушевљењем Петра и Ломоносова. Сам о себи говори да је религиозан, али неће пропустити ни једне прилике, а да не устане против користољубља и „измишљотина" свештенства. Као сваки скептичар и рационалист прошлог века, и он му пребацује тежњу за влашћу, за земљама и имањем, за утицајем на светска дела. Размишљајући о старим догађајима, често ће свршити »нравоучешемЂ» у корист садашњости. Савремепу Русију знао је Тативдевг до најмањих ситница, као ретко ко од ондашњих књижевника. Откриће правог значаја »Руске Правде" („Русскан Цравда") и критичка оцена тога, као и још неких старих споменика, припада Болгину. Њему, као и осталим у истини ученим људима прошлог столећа, било је јасно, да ће руска историограФија тек после рестаурације старих споменика, поћи силним кораком у напред. У том правцу XVIII. век много је урадио. Петар Велики открива јсдан од најбољих примерака руског летописа; Шлецер пигле своју славну студију о значају Нестора; Волтин оиењује »Русскуго Правду«; гр. Мусин Пушкин открива понос старе књижевности „ Слово 0 иолку Игоре†а \ Милер читаву гомилу историјских споменика, који би без тог пропа.ш и т. д. У том материјалу умео је Болтин да се оријентује, као мало ко и да оцени праву му вредност. И ако није написао никаквих систематских дела о читавој руској повесници, строги немачки критвчар, Шлецер, ипак га назива »највећим руским познаваоцем отачанске историје,« признајући да ни један Рус није радио на историји своје отаџбине с толико знања, оштроумља и укуса као он. И на Болтина имала је савремена јевропска наука велики утицај. Један од највећих ауторитета његових био је славни представник скептичког ра ционализма и претеча енциклопедиста, Бејл (Бау1о 1647.-1706.). Из „Лексикона® Бејлова, своје на-

столне књиге, Болтинђ је исписивао читаве ФилосоФске погледе и мисли, осветљујући Факте с исте стране, с које и велики му учитељ. Појам о одношају науке према релпгији, о историјској улози свештенства, о значају народног обичаја и т. д., образовао се код Болтина под несумњивим утицајем Волтеровим. Монтескија, Рејнала и Русо ценио је врло високо. Једном речи, на теоријске погледе Бодтинове, на опште му појмове о политичком уређењу, о одношају закона и обичаја и т. д., било је од великог утицаја западно, особито Француско ФилосоФско -историјско учење. Болтинђ , као и ТатишевЂ, иште објашњење догађајима у реалним погодбама живота, тражи од историчара и политичара, да схвате битне особине народне, које истичу из целокупности моралних и физичких узрока, под којима се народ развија. Производећи реФорму, треба пазити на обичај и прилике, иначе нов закон може бити штетан. Руски народ рачуна он у потпуно јевропске иароде, признајући му подобност да достигне онај високи ступањ образовања, на ком стоји западна Јевропа. С великим поштовањем односи се према реФорматорском раду Петра Великог, ну строго осуђује штетни утицај Запада на морално стање руског друштва, показујући на здраву простоту старог обичаја. Радује се, што је, ступањем Катарине на престо, прекраћен суд над сасешћу, »што је мисао слободна, а језик развезан.® Некојим наглостима Петрове реФорме апсолутно је противан. »Ако је мој карактер добар, пише, шта се кога тиче, што је моје лице маљаво; што је одело моје дугачко; што не слажем прсте, кад се крстим, онако као други; што место три пута, читам два пута алилуја итд ? Ако признајем све те обреде, који у самој ствари ништа не значе, за важне и неизоставне по спасење моје душе, излажем се општем смеху, показујем своје незнање ; ну још зато нисам кривац, не заслужујем мржње, казне, гоњења Власт нема силе против мрака, незнања и празноверице, — једина светлост може их уништити.» 0 ослобођењу сељака исиод »креносног права", Болтинђ се позива на речи Русо-а, »да прво треба ослободити душе робова, а за тим тела.« У Болтину хоће словенофили да виде свог претечу у XVIII. веку. Међу тим, то је био проповедник постепене еволуције, и тим самим борац прогреса, а не регреса. Он жели, да руски народ стане на висину западне цивилизације; идеалом његовим није била московска држава XVII. века, јер одаје пошту реФорми Петровој и хвали слободоумне године царевања Катаринина. Био је то противник великих скокова, и само св у том није слагао с