Просветни гласник

298

Петром. Устајући против Французоманије, која је ! овладала витаим руским друшт^ом у другој половини прошлог века, Болтин се бори упоредо с Новиковом, а тек Новиковђ пије био словенофил. У поређењу с мајмунским подражавањем западним обичајима, што је повукло за собом деморализацију виших кругова, стари патријархални обичаји изгледали су бољи; ну хвалећи их, Болтин је једино смео с ума, да је патријархално стање свезано с ; патријархалним незналаштвом и засгојем, а то тск није могао желети. Осамнаести век има велике заслуге и у том, ! што је прокрчио пут народном језику у књпжевност. Стара књижевност служила се црквеним, т. ј. старословенским језиком, измењоним донекле, у току . векова, под непосредним утицаЈем живе руске речи. Формација новог језика била је историјски неминовно потребна. Ломљава у њему почела се још у XVII. веку, кад у језик уђоше — под утпцајем кијевске школе, а преко ње и пољске књижевностп — силни варваризми, пољски, латински п јужноруски. Нетар Велики, давши полет националној мисли, дао је средства и правилном развоју језика. Петар је говорио и писао простим народним језиком, умећући туђинске речи, кад је требало означити ствар којој руски језик није знао имена. Форме тог језика показивале су пут, којим му се ваљало у будућнссти развити : у основу требало је да уђе народни језик, примајући у себе нове термине, из почетка у грубом, туђинском облику. Време их је доцније извукло из употребе и заменило руским речима. Петрово доба нпје имало кад, да се стара за углађеност језика. Доста је било, што се сам цар, заузет најозбиљнијим државним делима, војничким и административним, старао за добре преводе, сам их поправљао, и често с ратних похода слао у Петроград прочитану коректуру. Ну чим се време Јтишало, заподеше питање о стилу и граматици. Ломоносову и у поезији и у науци требао је много правилнијп језик, него што је био Петров. Ваљало је прво решити питање: у каквом одношају стоји црквено-словенски језик према руском. По старој практици важило је правило: руски се говори, а црквено-словенски се пише. Али нова књижевност, обухватајући све више живот народни, и нехотице је примала у себе народнн језнк. Требало је помирити стари обичај с новом потребом; Ломоносовђ јо узео за узвишене мнсли и узвишене предмете, у опште за све, што се гшсало високим стилом, црквено-словенски језик; народни језик, као још иеобрађен за потребе вишег стила допуштао је само У »подлим« (т. ј. простим, неотесаним) комедијама и у народним књигама. (У опште онда су књпжев-

ници величали народни језик „кочијашком лудоријом и сељачким бупцањем« : био је «нодал а и он и народна поезија). Ну време је учинило своје, и у првој половини столећа већ се јасно виделе две књижевие области: црквена, која се држала старих предања у језику, и „грађанска 8 с више или мање чисто народнпм језиком. Ђенијални ум Ломоносова није могао, да не загледа дубље у целу ствар и да не увиди у народној речи главни материјал за будући развој књижевног језика. Он први указује на руске дијалекте, одајући првенство московском као најлепшем. Год. 1783. основала је Катарина II. учено друштво под именом „ Россшскал Академгл" ; та академија оставила је после себе у току XIX. века рђаву успомепу крајног опскураптизма, и кад је 1841. год. била затворена и претопљена у друго одељење руског језика и књижевности Академије Наука, нико није за њом заплакао. Руској академији био је задатак, да обогати и пречисти језик, да му нађе правила. Требало јс прво написати граматику и лексикон. Ма колико да су учена господа била предубеђена против народног језика, ипак је, б.1агодарећи аукторитету неких чланова академије наука, који су ео Грво били н члановима Р. Академије (као ЛепехинЂ, Румовскш, Озерецковск1В), а особито заузимању Болтина, већу половину речника заузео народни језик; то је бпо први му тријумФ. После тога живот је учинио своје, и сваки корак у натраг, у корист цркв.-словенског, остаде смешним трошењем хартије и времена. * * * То су, од прилике, користи, што нх је донела запа^на наука Русији XVIII. века. Ове што је било доиста учено и чим се Русија може и данас подичити, све се образовало под непосредним утицајем западне образованости. Место тамних присталица старине, наука је створила ново поколење научењака и књижевиика, из којих је пре свега начинила свесне Русе и до^ре патриоте. Произвела је расцеп у руском друштву, али не господе од народа него људи просвећених од непросвећених. Једни су и даље тврди.ш, да земља лежи на води, а сунце, месец и звезде да се окрећу око ње, други су знали систему Коперникову ; једни су и даље веровали у враџбине и тумачили све натприродним стихијама, други се ослањали једино на науку и здрав разум. Што се мсђу првима нашла огромна маса простог народа, том није била крива наука, већ друштвеио уређење московске РусијеХУ.—XVII. века. Западна наука, с првих корака па руском земљишту, примила је на себе ннтересе нове отаџ