Просветни гласник
КРИТИКЛ И БИБ. ШОГГАШЈ А
веко једннство између Босне и Орбије, босански краљ Стеаан Томашевић запише му у баштину сва она седа, која је дотле уживао као пронијар („Облици својине" итд., стр. 70.). Да би још за рана затурио траг својим „иозајмицама", које сс не даду лако исписати, паш писац и овом приликом, као год и мало час, с неке висинс покушава да полемпше и с Новаковићем. Познату љегову теорпју о „не.чавпсној п иотчињепој пронији®, коју сви озбиљни људи сматрају као особито важну за познавање те љубопитне установс у иас, — наш учени иисац пронично назива »читавом 4 , па вели да је нзведена из »једиог Факта, који је посредан (?) н неразговетан", п најпосле из свега тога изводи, да је Новаковић <( помешао» нроннју и баштину !?.... Колико је дрзак и неразложит овај испад нашсга „научника", најбољс ће оцепитп опи, који су читали „Пронијаре и баштинпке® н који се сећају оштрих разлика између проније и баштине на сваком листу те расправе. Ми смо далеко п од помисли да узмемо у одбрану номенуту теорнју, јер је она сама по ссби тако јасна и разговетна, да би било сувншно свако објлшњење за оне којн нмају појма о историји. Чудећи се, стојимо само пред Фактом, који нам лепо слика у коликој мсри може битп заслепљен својом ученошћу, а каквнм впсоким достојанством може битп проникнут човек, који истом што узима перо да нешто напише! Али, овоме се пе треба толико чудитн. Није ово ппшчево; други му је извор. Њему је бно углед г. реФеренат (Ист. српск. нар., II. 866. под текстом), којп има слабост, да напада све оне, којц су бољи од њега ; и писац је тим поку шао да сврши «два посла о једном трошку": и да истакне своју високоученост и да се удобри свом реФеренту ! То нам потврђује још један напад на Новаковића, који се тиче 133. и 41. чл. Душ. Законика и који је наш писац такође преписао од г. Срећковића (Ист. сриск. нар. II. 867. под текстом). И ако је писац према свом реФеренту био веома раскошан цитатима, и то једино према њему, ипак има доста прикривених места. Да не бисмо и то морали иснисивати, унућујемо на Срећк. Ист. II., стр. 858—872. Колико се наш писац трудио да према свом реФеренту подесн и своју расправу, најбоље се може вндети по завршетку ове књижице. После дугог домишљања, како да се нрепоручи г. реФеренту, смис.шо је један веома буновак завршетак, у ком се, покриј осталога вели, да су прошли „векови" од како је нестало нашег старог уређења (?), и пошто се сит кроз целу расправу наговорпо о земљи и имаовини, овако завршује свој рад: » красне су
оне речи (а то су речи г. реФерента): На добра да се угледамо; од злих — да се чувамо Молимо читаоце да пресуде: да лп се у опште може озби.шо говорити о оваком завршетку пишчеве „расправе" ?... Само да бисмо испунили раније обећање, рећи ћемо неколико рочи о пишчевим појмовима обл ика, о којима је писао (бенеФлција, нронија и баштина), п својине, а тако исто и о богатој литератури, која му је помогла да овако „лепо® нзради своју књижицу. И да нс сномињемо натнис: „Облици својине у нашој поторнји средње|'а века», под којим је говорено п о бенефицији, пронији, игд., писац нам на впше места, — помињући личну својпну, — даје доказа да он ннје разумео арироду оних облика, о којима је писао и да не познаје ни најбитније особине својине. Питање о одношају баштпне нрема својини веома је интересно, а тако н иитање о осталим имовниским об.шцима, п чудо је што о њему наши правници 1)утс. У расправама које се тпчу нашег старог права од Ал Јовановпћа, Ал. Радуловића п др. нема о том нп спомена; др. Взспић, опет реФерујући у „Огаџбинп" (књ. XXI.) о „Пронијарима и баштиницима", био је у згодиој прилици да нам о том рекне коју, али пам он том приликом приповеда да су учено друштво и академија наука — две ствари!? — Једпно је М. Радосављевић штампао у „Бранпчу« од 1887.-8. једну доста непрегледну али темељну расправу : «Баштина и својина или колективизам и индивидуализам код старих Срб а.« У њој је расправљапо пптање о баштипи и својини, и о разлицч која међу њима влада. И ако наш писац није знао за ту рлсправу, ми ћемо, држећи се ње, у кратко изложити особипе и једног и другог облика, из којих ће се видити, да су то два супротна појма, а даље и то, да иронију п бенеФицију не смемо са својпном нп норедити. Породичнп п друштвени одношаји у нашој старој дрл<ави, у главном су — као што је познато били засновапи на начелу баштине, њим су управо и регулисани. Такво уређење или нешто мало измењено, трајало је код нас, по мишљењу Ст. Новаковић, све до иочетка овога века. Својина се код нас јавила истом у повије доба, ступањем у живот Грађ. Законика. Од тада су у Србији створеии нови имовински односи, онакви какви владају у западној Јевропи; односи, засновани на начелу својине. Како сад стоји баштина према својшш, колико је сличности или разлике међу њима? — то су питања, на која је вредио потражити одговор, једно с тога, што би само после тога одговара историк могао пра-