Просветни гласник

302

ве.ш: в у целом овом раду служићемо се ШаФариковим нздањем од 1851. год ...« Па и само ШаФариково издање Душ. законнка и „Мопитеп1:а нег1лс;1 к ретко је употребл>авао; све његове цитате можете наћи код Мајкова, Новаковића и Срећковића! Да не помињемо ВсгаМсМ-ево дело »81о1па с1е11а 8егћ1а >( > које је писац навео, очигледно, само за то, да нам покаже, како он зна и талијански радознали смо да сазнамо, шта има у његовој расправи из Маћејовскога, Рамбо-а, Халама, Момсепа, Лавлеја, Борхграва, .Бубића, Пуцића, Сакцнискога, ШаФарика и др. — претпостављајућн, наравно, да он зна, да је „Сос1ех сИр1отаИсит«, којн он често потрже писан глагољским словима, да су »Мопитеп1а вресШгМа« споменици ноглавито за аолитичку историју итд. итд. Докле то не сазнамо, ми ћемо бити слободни да тпрдимо, да сва она дела и имена писаца, изложена у почетку расправе — нзузевши само Новаковићеве „Пронијаре®, Срећковићеву »Исторнју" п познату расправу Мајковљеву — просто Фигурирају, и да пишчев израз »при руци« има тако шнрок с.шсао, да би он, по њему, радећи расправу у нар. биб.шотецн, могао штамиатп у иристуну к својој расправи цео каталог библиотечких дела!

Из свега што смо рекли излази — да ова књнжица није онаква, каква је могла н каква је требала да буде. И ако је сам цредмет важан и интересан, и ако је писцу дојакошњим радовима био посао у пола олакшан — његова је расправа ипак испала, колико нејасна и непотнуна, то.шко и некритична и крајње тенденциозна ! Можда ће нам неко пребацити да је т&кав суд п сувише строг, — а.ш неће бити у праву. Читаоци треба да имају нред очима расправу, која је добпла 400 дннара награде, а у којој нн најблажи судија не би могао иохвалити што друго — осем језика! (И он је местимнце досадан због онога „неје«, о којем треба прочнтати чланчић пок. Даничића у „Срп. Новинама« од 1857, бр. 137). Како је само за такву расправу један проФесор Вел. Школе могао рећи, да је »врдо добра«? — томе се и ми чудимо !! * * * Друга књижица, која има натпис: » Биографија и државничка радња Вука БранковиИа и Милоша Обили/га," у главном се не разликује од прве: и њезин се писац служно истим »методом«, којим и писац прве књижице, те се у њој још боље огледа крајње непознавање предмета, који је обрађиван и ненаучно користовање туђим радовима. Има једна разлика само међу писцима; нисац прве књпжице

тежио је да њом постигне двоје: и да се удобри г. реФеренту, и да свој рад заогрне тогом пеке објективности и учености, а други је, још на првим листовима своје књижнце, изашао отворено с чзјаг.ом, да он не зна за псторнју, него за г. реФерента.... Тако му је књига добила п свој особити облик: иодељсна је на четири одељка. Писац је та четири одељка саставио, у главном, по делима четворице писаца. Први одељак (стр. 7 — 21) је преписан од Мишковића (»Косовска битка" стр. 10 —15); други (стр. 23 — 62) је нзвод из расправе .Буб. Ковачевнћ »Вук Банковић«; трећи (63 — 88) је састављен: једна половпна из исте расправе, а друга пз књше: »О кнезу Лазару« од Иларијона Руварца; четврти (88 — 92) од Брап. Нушнћа (»Гусле", нздало пев. друштво „Обилић"). Пишчеваје књижица, дакле, проста компилација из поменутих дела, и то компилација онакарађена појединим умецима, Фразама, непотребним причама и многим погрешкама, у толикој мери, да стоји исиод саме критике. — Сличну оцену о њој изрекао је већ »Срб-Костанднн» у »Јавору" од 1891. год. (бр. 47 — 51), набројавши из ње преко тридесет крупних погрешака и нстачности 1 ). — Да не бисмо морали понављати све оно што је о њој већ у «Јавору а говорено, ми ћемо исппсати похвалама издашни реФерат, за који оцењивач „Јаворов« није знао, а којим је нроФесор српске историје препоручно ову књигу за награду — и на њ одговоритп онолико, колико је потребно. Тај реФерат гласи: »Писац је најпре проучио и именовао нзворе, потребне му за расправу теме. Он их је и арокритиковао, али само критнзирање налази се у чзлагању дела. Дело му је испало лепо, округло, све саме слике исписапе са жарким иатриотизмом и одушевљењем, и чак се може рећч поетским одушевљењем, а то јако утиче на читаоце и у њима пробуђује љубав према своме народуОво дело бухи у срцу врлине и иокреКе на аатриотски рад. Расправа је добра и као уаут за ароучавање извора и као књига, коју треба да има на столу сваки Србин. Треба да се штампа и растури у хиљаде примерака. Општина треба да да писцу помоћ, да дело штампа, и за ту помоћ да узме извсстан број књига и да их разда као награду ђаи,има ао свим основним школама града Београда".... — Читаоци ће већ опазити, да је овај рсферат са свим супротан оцени, коју смо мало чао мп изрекли; они пак којн књигу нису прочитали могу помислити 1 ) 0 црвој књижиди : „Облици својине у нашој историји средњега века«, изашао је такође кратакприваз у »Правнику" (св. II., стр. 146.). Понињемо га из вураозума, јер је њиме г. уред. »Правника« у тој књизи, покрај замерака, које су већ постале свакидашње, иронашао : џ даријаку начитаност*-!....