Просветни гласник

303

39»

по реФерату, да је јединствена у нашој књижевности! Колико истине има у овом реФерату и канва је сврх з руководила реферанта, да га тако напише — то ћемо показати с неколико примера из саме књиге. Прво имамо да истакнемо да овој књижици пије план добро одређен. Одељак: » Турска аокоравања аре Косова сс не би требало да има места у њој, јер се у њему причају догађаји, који немају ничега заједничкога с главним задатком ове књижице. Правдајући тај поступак речима: »за те су догађаје везана имена Вука и Милоша,« — писац показује да он не зна нсторије; онај ко зна псторију зпа и то, да се о Милошу Обилићу ире косовске битке ништа не зна поуздано. Осем тога, писац је у том одељку махом предузимао дугачке екскурсије у прошлост и причао о догађајима, који пе само да нису »у вези с именима Вука и Милоша«, него су се догађали још ире рођењ а њихова ! Кад се томе дода још и неколико аогрешака — које је ту писац начинио и о којима ћемо после говорити — онда су првих десет листова без икакве штете могли изостати из ове књижице! После тога, писац нам је — у место да критички процени предмет о ком пише — тиео многе ириаоветке и нагађања, као историске фактове ! Између многих примера за то, навешћемо само неколико. Строј „бојне линије® (на Косову), коју је по историјским спомепицима немогућпо тачно саставити, апозајмио* је наш писац од Мишковића, и ако је она у тог писца иогрешно постројена (види критику .Буб. Јовановића). — Да би показао, како је пао Ншн 1386. год., он, опет по Мишковићу, цитира Феридунов зборник, а не зна да је овај „састављен по турским нричама®.... За тим на дугачко описује и слика »јуначки збор и договор" српски код кнеза Лазара 1388. год. (стр. 39 и 40), о ком историја ништ а поуздано не зна; ова Фантастична похода нишчева у наш „ратни савет«, ц кад бп имала каквог исторпјског оспова, најмање би смела ући у једну историјску расправу (ту се нпр. прича, како је »Вук преко својих људи дошаптавао (?) кнезу 11 .... како је „Милош пленио (?) срца слушалаца својим разлозима и својим лвпим говором®.... и још много којешта). — Даље наш писац ве.ш: „чсторијски је Факт, ла је иобеда код Плочппка дело Милошсво" (стр. 79).... »ОбидиЛа је заслуга што је Ннш повраћен« (стр. 80) ... „Турци су слали компромитујућа(?1 писма виђенијим јунацима српским (стр. 43)... »сигурно је, дајеМилош (на поклич Лазарев за скупљање војске) отишао у своју државину 1 ), да 1 ) Штета, што нам иисад не рече: где је била и как се звала та држава Милошева!

и он што више скупи® (стр. 80).... итд. — Ово неколико примера биће довољни, да потврде речи реФерентове: ( ,писац је прокритиковао изворе!" Мало час смо споменули, да је овај писац још у већој мери, него писац прве књижице, преписивао из туђих радова. Имена писаца већином није наводио, осем П. Срећковића, и ако је од њега сразмерно мање «позајмљивао С! него ли од осталих. Она ограда пишчева (стр. 9ј ): «зналац ће лако познати моје од туђега« — не вреди за овај случај, јер су се „знаоци" у папред могли надати, да у њој неће наћи ничега новога, тј. пишчевога. Што је најгоре, оп често п изнаоце« доводи у неприлику. Нпр. на стр. 23-ој ве.ш како „после трудова г. Срећковпћа .. Мијатовића... није тешко погодити: где бејаше постојбина Вукова ? с< — међу тим та два историка нису никад то питање расправљали 1 ); а после он, причајући догађаје и расправљајући питања, обично почиње са:... „Главно нам је да дознамо 11 ... „сад ћемо покушати да нађемо".... „знајући ово, онда нам се горње питање своди".... »овако се морамо задовољити оним, што нам оставише сухопарне (?) забелешке®... итд. итд. — по чему читаоци могу помислити, да су то све пишчеве реФлексије и извођења. — Да бисмо од читалаца отклонили такву помисао, исписаћемо само једно место из књпге пишчеве и Ковачевићеве расправе »Вук Бранковић*. коју он нигде у тексту не спомиње : »У Влашкој се чува псалтир, који је, по заповести Вукова оца Бранка, писао Јован Богослав »у месту које се зове Борач« године 1336. [З^аг. IV. 29. Миклошић је прочитао •8(0МД- (1346. или 1345.) а биће -згонд-] —... У народној библиотеци у Београду чува се под бројем 155. минеј, који је написао »под Борчем градом« некакав Никола и приложио га храму »Аранђела Михаила € , који је био у Трстенику, што се види из ове бедешке у истој књизи: Ј ,Наниса се ова књига минеј и приложи трстеничкој цркви«. У г г >ј јс цркви био »иконом«, пре 1426. г., неки Макарије, као што потврђује трећа белешка »написана руком госпође Маре", Вукове удовице.... Ове белешке, које су старије од 1426. г., показују да је само Трстеник с црквом св. Аранђела Михаила.... близу некаква града Борча. Ну Бранковића Борач не смемо тражити у развалинама града истога имеиа у Гружи, као што чини Јиречек (Наш1е1881;га88еп, 87.), и ако нод овим градом има црква св. Аранђела. На срећу у номенутом минеју има још једна иознија белешка, која уиућује где да се тражи град Борач, црква св. Арханђела, Трстеник и осталих седам села. Та кратка али знатна белешка гласи: »снд кннга Лндедд (н?ћ) Дреннце" т. ј. »ова је књига (Арх)анђела и Дренице....* и т. д. (»Вук БранковиК«, стр. 5., 6.). »У Вдашкој се чува псалтир, што га је написао неки Јован Б^гослов^), а по заповести Вукова оца Бранка год. 1336. (Миклошић држи, да је 1345. или 1346.) »у месту које ') То је питање расправио сам Љуба Ковачевић {Вук ' ВраиковиЛ«).