Просветни гласник

365

уђе у царство духа, аије му само разум на расноложењу, ппти му је само један нут отиорен, већ више. ФилосоФија хоће да их све разуме п објасни; алн да то уради, треба јој да све те путове испита и да их добро разликује, а не да их брка уЈедео и да их све у сам разум преобраћа. На што су користили покушаји оних којп — да би отклонили тешкоћу да се споразумеју о значеау п важностн религнјозних поЈава, — зампслише, да религија нпје ништа друго до схватљив, популаран превод философских истина, удешен за децу, нрос.т народ и жене, које нпсу способне за разумевање апстрактних истина. На тај би начин религија била једино несавршена, опава ФплосоФија и била би само јадна, и то нагрђена, страна истине, а цела истипа бпла само у власти ФилосоФпје. Тако је мпслио и Фвхте, да може доказатп, да светн дух, којег је еванђеље објавило, није нншта друго до дух нове филосоФије, који нас, без икакве копрене, учи истиви, да су у Исуса Христа биле две природе, у један мах, божанска п човечанска. Тако је мислпо да може објаснити и све, па и најзаплетеније, богословске догме, све тајне религнјске, које не би внше биле тајие, већ ФИлосоФске истпне копреном застрте. Алп све ово не води чему другом, до да увећа забуну и да још впше онемогућн објашњење религијске појаве. Може ко хоће веровати илн не веровати, може се говорпта да је религиозна вера илузија без оспове, али ће вера и размишљање остати две различне стварп за све, како за прост народ, тако и за образована човека. Различан им је поступак у доказивању, иа је грдна разлика пзмеђу њих, баш и кад изгледа да су са свим блнзу једно другом. Религија отпочиње оданде где разум свршује, а куд разум достиже, ту нема места за релпгију. Све донде докле ова забуна не престане, неће се моћи изићи из овог стања садашње неизвесностп и пенрекидног колебања. Али зашто смо и како смо дотле дошли ? Објашњење је у псторији прошлости. Старина је и сувише спонтана била, те се ннје хтела да мучи око ових проблема, око ових прекора савести, којима је хришћанство уздигло важност. Кад Ј 'е прошла старина, прејурпли смо два велика периода • један је иериод сав средњи век, а други се отпочиње обновом наука и уметности, п још се никад нпје завршио. У средњем веку светско (лаичко) друштво потчињено је било теократском друштву, а разум је потчињен био вери; угушена је била слобода савести; а наука је издисала, она наука што је онако красно цветала код старих народа. Али није истина, као што се од стране многвх тврдило, де је у средњем веку само о^а- 1

дање и варварство. Зар не поникоше онда толике готске катедрале, које доиста спадају у највеће творевпне архитектуре ? Зар се онда не положи темељ општинским слободама ? Зар се онда не створише хришћанска уметност и поезпја, које нам донеше једног Ђота и божачску комедију ? Обнова паука ц уметности ослободи разум, основа науку, заснова слободу савести, створи модерна човека. Али она покварн морални карактер у Талијана, разруши ону слободу коју је средњи век био створио, остави странцу да се шири по опој отаџбини, коју је ломбардчјски савез онако славно бранио у Поптиди. Ко може да каже, што би наступпло, каква би била нова нсторпја, да пије доцније реФормација бар у неком делу Европе, поново распалила дух религиозни ? Разум је опет славпо погпуну нобеду своју, али он поче одмах да се сматра да је свемогућан и да се нада да сам може да објаснп цео свет: и морални и ннтелктуални и материјалшЈ. Али тај нокушај, понављам хшваду пута, не донесе на послетку иишта друго до Кондиљакову штатуу, која није човек, већ само апсолутна једна Формула. Философска реакција, којује покренуо Кант, па историјска метода, која је њена непосредна посдедица била, доведоше нас до реалности живота усред борбе осећања, страстн п миогостручних тежња човековах. Ова нам метода јасно показује да је живот необјашњив, ако се о свему овоме не води рачун, и да бисмо се самим разумом који размишља (гагзоп гагзоппате), као што га Тен (Тагпе) пазива, вратили оној философији XVIII. века, која је данас за навек сахрањена. Али и ако нас је повратила животу, није бнла у стању да нам објасни, у чему је тајна његова. Ето отуда је умеренп дј х наш почео да тужно запева, и та се запевка његова разлеже сада у свој књижевности, као знамење што претходи новим временима. Према огромном напретку, који је постпгнут у наукама, у индустрији, трговини и политици, незнатан је морални и идеални напредак човечји. Сви наши тријумФИ као да нису достигли онај циљ, којем су били намењени, а то је : наше моралио усавршење и већа ориђиналност иптелектуална. У једној само улицп старе Атине, за време Периклесово, или у Флоренцу, за Дантеово време, могао је човек да впди заиста више иптелектуалне н моралне оригиналностн, него што се може данас да нађе у толикпм великим варошима у Еврони или Америци, поред свега огромног броја наших школа н толиких прослављеннх напредака наших наука, нашнх индустрија и наших слобода. Ми жпвимо доиста у времену, које јако личи на оно време, у којем се Сократ борио са софистама. Он