Просветни гласник

САСТАВ ЛУВАЊЕ КОД КИЧМЕЊАКА

367

према величини мозга потребан; што долази отуда IIIТ0 С) г КОСТИ У Лубз^ЊИ ТИЦЗ. ПН6ВМ8.ТИЧИ6 II ваздухом испуњеае. (оагиз 8. 198). Као делокупни тичјп хабитус, што је кроз све редове ове класе спроведен с мањпм променама, но што је то код редова буди које друге класе прнметно тако и грађа лубање није по родовима код тица тако разна. Та се једнакост огледа и у подели тпца, где само, као засебна група, стоје Сигзогез. (II. одељак Какјие); а сви осталц редови, као: ка1а1огез, Ога11а1оге8, баШпасеЈ, Соктђшае, 8сапзогез, 1пзе880гез, и Кар1а<;оге8 онег чине одељак 1-ви за себе, као Саппа1,ае. — Иосле оипх онштих напомена да пређемо на посматрање саме лубање и њенога склопа. Кости лубање одликују се тиме, свака за се, што су танке и лаке. Лични део врло је тргнут натраг (изузев кљјн ), тако да се у томе види велика. разлика од лубање већине рептнлија, код којих знамо да лпчне кости опет надмашују величину лубање. Таквим односом код тица лубања добива, особито у орбпталном пределу, леп и симетрпчан изглед. Потиљни део лубање састављен је из нозеатих костију ОссЈрИаНа МегаИа, осс. ђазЛаге и осс. аирегшз. — Сопс1у1нз — један — који напред иоменусмо, сачињава поглаеито бачпларни део. Код нојева и пингвива у састав његов улазејошипобочви деловн. — У лабиринтном делу налазимо кости: ргооћсшп, орЈзШЈсига који смо и код осталих овде аалазнлн. Последња кост срасла је с побочним иотиљним костима (осс. 1а'сегаНа). У ембрионалном развићу јављају се код тица, осем именованих, још неке кости, које доцније с осталима срасту и изгубе се као самостална образовања. Те ембрионалне кости код тнца не налазе аналошких образовања код осталих кичмењака. Међу лабпринтним делом, темењачом и задњим делом чеоне кости смештена је кост 3<]иатозшп. Као основ целој лубањи сачињава оз 1)а818рћепо1(1. За неко време у првом развигку, као п горе поменуте кости у лабиринтном делу, јавља се, код тица, и ћаз^етрогаИа. Код свију се налази аИврћенон!, а код нојева, напред, и орбитосФеноид. Што се крова лубањиног тиче, тице се» од водоземаца одликују што озза раг1е1,а11а имају удвојене. Чеоне кости — ЈгониНа — имају више делова: два стражња, розЉопШЈа, и два нредња, ргаеЈгоп^аНа, које прелазе у етмоидални ремон п ту се — кад се за себе сматрају — зову еЉтоМаНа ШегаИа У огранпчавању очне дупље имају удела више костију, као: раоњача — Уотег — и сузне кошчице, 088а 1асгутаНа. Раоњача се судара с клинастом

кошћу. Поврх раоњаче налазе се обе носне кости' до којих су мало час поменуте сузне кости, које шаљу један свој пзраштај на сусрет чеоној кости. Ну осем раоњаче, која ограничава орбиталне дупље нма, кад-кад, и нарочита једна кост, која обе орбите раздељује н зове се оз тГгаогМШе. Под тим костпма налазе се непчане кости, које су код тица одвојене н наслањају се на горњовиличну кост. На тај пачин и носна дунља, која је код других непчаним таваном за себе нредвојена и одграђена, код тпца није. У свези с непчанпм костима, а ближе базису лубање јесге р4егу§о'1с1. Кост Нуоташ1Љи1аге, коју смо код риба имали као вилнчну дршку, код тица је одвојена и — по Оедепћаиг-у — „ступила у службу акустичног апарата«, па спаја бубњачу с лабиринтом. Са свим предњи део заузимају кости тахШаге и ргаетахП1аге, које су изведеие — у кљун. Он зависи нарочпто од једног трећег пзраштаја међувиличне кости, који оздо подилази под носне кости, издиже пх пли им разан положај даје. Цео овај апарат горњовпличних костију тако се сучељава за квадр. кошћу, да је, среством ње, у неку руку горња пола кљуаа покрегиа, нарочпто код још младих тића. Кост. Сги(1га4оји§а1е код тица је танка н доиуњава јагодичнн лук. Доња вилица у својој целини има свпх оних шест костију које смо код рептилија, код склопа доње вилице, помињали и назвали : с1еп1а1е, Ап§и1аге, 8иргаан§и1аге, Сотр1етеп1;аге, орегси1аге и Аг(лси1аге. — Најзад имамо да поменемо, да су и делови горње м доње вилице обложени код многих тица рожастим ткањем, које даје кљуну, колнко потребну чврстоћу, толико и — неосетљивост, при његовој вечнтој употреби! Значајпа је при медба, коју је спазио и учинио Француски анатом и зоолог ЕМенпе Себгоу 81 НШаке, да ембриони код папагаја имају — зубне папиле (С1аиз). А језпчна кост код рода РЈсиз добнла је особити облик у томе, што је тако велика да оппсује целу лубању, и унаоколо долази до саме чеоњаче. Овај је преображај у свезп с Функциом језика, коју има код ових тица прп добивању хране, —

Из овог општег посматрања имамо да изведемо ове закључке: Тичја лубања у свези је с кичмом преко једног кондилуса. Лубања тичја нма у разннм положајима и међусобпој свезп готово све оне важанје кости, које налазимо код нпжих кпчмењака нарочито код рентилпја. Само у ембрпоналном развићу јављају се особене кости, које доцније и ишчезну и уђу у