Просветни гласник

НАУКЛ И

НАСТАВА

састав других сталних костију. Неке су кости нневматичне. Лубања је мала, симетрична и лака. Кости све рано срасту и све осиФицирају. Со1ите11а нрелази у састав органа за слух, и заступа акустичне кошчице виших кичмењака. V. МаттаИа—Сиоари. Пре говора о самој лубањи треба да одредимо поделу сисара; јер она је после мерило за њнхоио савршенство. Подела је на редове опширва ; јер има до 14 редова. Зато ће бити целисходаије да одредимо поделу према њиховом ембриолошком развићу. По томе деле се сви сисари I. на мању групу АрксепШха (где сиадају: Мопокета1а и МагеирЈаНа) п 11. на већу групу Р1асеп1аНа, од којнх се првп — Ар1асеи1;аНа — одликују сразмерно ннжим ступњем развићаод осталих, што код првпх непостојп. Р1асеп(:а, т. ј. свеза међу материцом с једне, и А1ап1018 н Сћог10п-а с друге стране. Млади се рађају рано и доста несавршени. Код оаих других — Р1асеп1;аНа — та свеза ембрпја с матернцом постоји, и тим путем ембрно добива храну. Ну према начину свезивања ембрија с материцом, има даља подела овог другог одељка на Ас1ес1с1иа1;а (где спадају: ЕДепШа, Се1;асеа, Реп880(1ас1;у1а, Аг1Јос1ас1у1а) и Бес1(1иа1;а (где спадају: Ргоћ08С1 (1а, бНгез, 1пзес(;1\ т ога, Рћ1шресНа, СапПуога, Сћ1гор1ега. Ргозитае, Рпта1;ез п Ното).—Код А(1есИиа1;а ембрпо није у чврстој свезп са слузокожом матерпчииом, и при рођењу плацента се лако, с Фетусом заједно, отпучи од матернце, али матернчина покожица остаје. Код Бес1(3иа1;а свеза је тако чврста, да се и материчина покожица одвоји и после рођења ембрија и она с плацентом изалази као „постељица". — Прнђимо сад на посматрање лубање. Делокупнп облик лубањин јако се колеба; јер ни код једне досадање класе није тако разноврсно развиће мозга и лица, нарочнто вилица, као код сисара. Тој разноврсности у нзгледу припомажу још и чеоне кости са својим шупљинама. У ембрионалном развићу сретамо лубању у примордијалном облику: она је хрскавичава. Ну цела лубања није од хрскавице. Има празнина, које кожа покрива (фонтаиеле). Ну кад сисар одрасте, лубања његова скроз очврсне. Од лубање риба и рептилија одликује се поглаввто мааим бројем костију; а, од т.,чје лубање разликује се тиме, што (осем Мопо1гета1;а) лубањске се костн пе слију у једно, и штоје доња вилица непосредно зглобљена с лубањом. Најпосле од АтрћЉЈа не одлнкује се,

јер има два кондила, с којпма се с кичмом зглобљава. На свом базису нема никад костију које би је подупирали, какву улогу имађаше раније рагазрћепоМ; свеза личних костпју с лубањскпм већа је и чвршћа. Југални лук смањује се, а део квадратне костн нрелази у сас гав две сиољае слушне кости. — Ну н ако лубања код снсара иоказује овај ступањ савршенства, ипак се она, у свом несавршенијем стању — код најннжих сисара — да лепо наставити на опо развиће које имасмо до сисара. На тај начин, од најнижих до највиших, имамо један неирекиднп ланац. Теорија — о којој ћемо после говорити — и по којој је лубања постала од преображених кичмених обртања, најјаче излази на видик (по спољности судећи !) код лубање у сисара Ту се види сегментисање лубање, које би одговарало сегментнсању обртава — ,али то се сегментисање лубање мора сматрати — вели 6е§еићаиг — као секундарно прилагођавање." Појединн регнони лубање склопљени су из ових костију: Потиљнн део склопљен је нз позната четири дела. Оба се побочна дела продужују у страну и имају два нова израштаја, осем што су на њима и Сопс1уН осшрИаЈез. Изузев торбаре, ова четири дела иот. кости, код свију врло рано срасту у једну целниу. Пазиларип део, за се сматран, широк је н иљошт, ређе узан. У огранпчењу потиљног отвора нмаде учешћа с го^.ње стране ц „љуска". Осем два потиљна израштаја имају, како рекосмо још два, којн су побочно и управљенц су наниже. То су Ргосеззизрагшаз^оМеиз з. јидикпз. Доњи део лубање градн зрћепоМеит и сучељава се с базалним делом потиљне кости, с којом је често и срастао. Кдпнаста кост нма често два дела : 8рћепо1(1. роз1;егшз и 8рћ. ап1;епиз. Оба дела остају дуже неспојена. Код човека оне обе раио срасту и чпне „тело" клинасте кости. На костп 8рћ. роз1;егш8 стоје велика крцла (а1ае тадпае з. 1етрога1ез; а на зрћ. а1егшз а1ае рагуае з. огћН;а1ез. Све ове кости сачињавају предњп део лубањског даа и нешто побочнпх дуварова — под теменим костима. — Кров пак лубање сачињавају кости, које смо увек тамо налазиш. То су рапе1аНа. Позади од њих јесте до потпљне кости ?;ост 1п1еграпе1;а1е; ну она нема свуда самосталан положај. Она чешће срасте с осс. зирепиз с којом се и граничи (код Сагшуога), цли срасте с темењачама (код преживара), а остаје за себе код глодара. Исто тако и обе темене кости некад су одвојене, а некад су срасле, као кодМопо1гета1а, Магзир1аНа, КинипапИа п 8оМип§и1а. Кост, која удара целокупној лубањи свој тип, јесте чеона кост —оз 1гоп1,а1е. Она је код човека једна,