Просветни гласник

САСТАВ ЛУБАЊЕ

КОД КИЧМЕЊАКА

369

код неких и двојна. Код преживара пак одлпкује се још и тиме што нма веће илп мање израсли на себи, на које су после насађени — рогови. У том је сдучају чеона кост двојна, а темене су костн срасле. У околини лабиринта и сдушне шупљине, од хрскавица ноетаје једна кост ре^гозиш. Она има учешћа у саставу средњег дувара бубне дупље. На истој су кости другн нзраштаји, ргосеззиз таз <;01(1еи8- У суседству њеном јесте з^иатозит. Кад обе ове — ре1гозит и з^иатозит — срасту, дају оз 1етрога1е, сдепоочну кост, којаје иа човековој лубањп ведика. У њу су смештепи сви дедови средњег и унутр. ува. На овом месту ваља нам побдиже размотрити генеадогнју слушннх кошчица: чекића, наковња и узенгије. Наескс1 у својој антропогенијн јстр. 561.) прегледно излаже цедо развиће органа за сдух, у коме, нротивно органу за гледање, многи коштани деловн имају учешћа. Кошчице сдушне постале суодпреображених дедова внсцерадних лукова и то од прва два лука. 'Гако чекпћ (таИеиз) ностао је од ср. дела нрвог лука. Наковањ (1псиз) од гор. дела првог лука, а узенгцја (81;арез) од горњег дела другог лука. Оба та „два дука м прошла су знаменито развпће кроз редове кичмењака и ми их овде познајемо: први, као — дов-у вилицу; друти, као језичну кост: Затвор те дунље, у којој су слушне кошчице сачнњава с поља тетћгапа (утраш. Она је на својим крајевима углављена у нарочити прстен аппи1из 1утрагнсит. Прстен је нли за себе одвојен или је посувраћен у сдушни ходнпк као нека чаура п назива се Ви1а оззе. Као што напред рекосмо, кости у лубање код савршенијих животиња редуцирају се. Овде имамо то да потврдимо и да додамо , да 1утрашсит, рекгозит и здиатозит све срасту у једну сдепоочну кост, у чијем су ,стеновитом" делу укривене слушне кошчице, а даље од њих п лабиринат. У околини лица у егмоидеалном региону имамо више костију. Прво место заузима раоњача—Уотег, која ^е по иореклу обдожеа кост п првобитно је удвојена. Опа се ослања на предњу кдин. кост, а у неколпко има удела у дувару луб. шупљине. Над раоњачом је ЕШиоМ, првобитно двојна, доцније у једно срасла кост. Кроз њу продазе више нерава нз мозга за поједине чулне органе и остале партије на лицу. Отуд је добида име „ситаста кост". Ну има да се примети дакод жив. ОгпИћогћупсћиз има само један отвор, а код Бе1рћтиз, ни један. Ну °Д ових костију ни једна не излази навидик: цросвини гласвик 1892.

њих окодне кости надкриљују и закдањају. Ка ситастој костп прннадају посредно и „носне шкољке", које својим увојима чине те је носна дупља дадеко иространпја, но што би се то с иоља могло рећи да је. Остале су нам с предње стране још непопуњене две празнпне. Ту долазе озза пазаПа, које заузнмљу корен носа. Код Са!;аггћта обе носне кости срашћују. Нриметно је то да дужина носних костпју стоји у сразмери с дужиаом горњовндичне костп код несавршенијих животнња н што су внлице дуже, то су и носне кости такође дуже. Код китова су носне косги преображене и јако потиснуте са свога места н приљубљене уз чеону кост, ограничавајући чеону кост позади. Најпосле у спољним угловима орбита налазе се сузие кости, озза 1асгутаИа. Њих нема код сисара који у води жнве, изузев китове. Само код Рпта(;а има још једна кост, која има удела у ограничавању орбите и зове се Батта раркасеа. Непчани свод састављају озза ра1аШт. Оне су свуда окоштепе, увек парне п у позади у свезп су с кридастим костпма, р1егу§о'1(1еа. Само код тагзир1аПа, непчане кости као да нису са свнм окоштале, јер сува дубања торбарска указује ту више рупица и празннна. Побочно од непчаних костију јесу горњовиличне кости, озза тахШагез — две увек велике кости , које су, ваља да у свези с Функцијама које су им својствене у примању хране, увек виђене и свакад ведике. Својим обдиком дају оне тип целом предњем изгледу лубање. Међувидичне косги — ргаетахШагез — такође се налазе, ну у несталном обдику. Највеће су код катова, глодара и елеФаната. Код овпх последњих они и носе усавршене велике зубе. Ну и код свнју осталих сцсара задржавају своју морфодошку самосталност, — све до мајмуна. Ту међувиличне кости урашћују у виличне. Исто то бива, врло рано, још за време ембрионадног развића и код човека. Доња видица увек је за себе и цеда је; јер су обе њене подовнне стадно срасле. Унутрашња лубањина шупљина належе тесно на мозак; с тога се може по спољном обиму лубање одмах закључитп и на унутрашњи водумен мозга. Од не мање је важностп и тај знак, у каквој сразмери стоји развиће дубање и дица. Ако дубања својпм нредњим дедом издази напред, а вилпце су •гргнуте натраг, онда је то знак веће развнјености; а у противном елучају, како велн Озсаг 8сћтШ : „јављају се знаци снаге и дивљаштва, који донекле иостају мањи у питомости". Неће се погрешити, ако се и на људску дубању исти закључак пренесе. Тај одпос даје се код људске (а и код мајмунске) лубање мерити. Лубање, код којих се лнце тргло 48