Просветни гласник

370

НЛУКЛ и илсглвл

натраг, а чедо се јаче повело напред — зову се огШо§па(;ћ; а дубање обратно образоване — рго§паЉ. Бдиже мере за мерење дубањских унутрашњих иди спољних угдова постављали су више анатома, као Сатрег, Дебантон, Реције и Хексдије — од којих је „Камперов угао« постао најпопударнији, јер је највидљивији и да се скоро и на живој лубањи приближно тачно одредити.

Из општпх н поједцначних знакова којима се одликује дубања код сисара, пзлазе и њене оддике од осталих : што обим лубање сразмерно величини мозга бива већи; што ступањ примордијадпи траје само у ембрпоналном добу; што се — подобно реитилијама — спаја с два кондила; што се број костију, с растећпм општнм савршенством, своди све на мање; и што у својој потпуности лубање узима нревагу над величином лица.

Посде овог понаособног познавања дубање, код сваке кдасе кичмењака може се учиннти и још један кратак општи прегдед лубање у више погледа. Тако : а) По чврстоћи (ткању) налазимо дубању прво образовану од саме хрскавице, у најнижој кдаси кичмењака (риба), и то у најнесавршенијем реду. Ну то несавршенство не остаје ни у грапицама исте кдасе, но већ у иајближем реду имадосмо да црибележимо како кречне навлаке покривају неке делове хрскавице, за тим како се јављају кости двојаког порекла и то, као окоштавање хрскавице цди као обложне кости, које су производ коже на глави. Тако постепено окоштавање расте, док у реду кошчаних риба имамо већ скоро потпуно дубању сву од костију. Код амФибија видесмо да се потчињава примордијадни карактер савршенијем, тако, да хрскавица н ако је има долазц под кости. Код рептилија, тица и сисара окоштавање бпна брзо ц потпуно и само у ембрионалном добу имамо за кратко време хрскавичавих делова. б) По свези костију такође имамо неку поступност да означимо. Док код примордијалне лубање и нема глава неких одсека, него је цела лубања једиа целцата хрск. чаура, — дотле с развићем и постањем костнју и њихов међусобнц сиој бива разнодик. Лабав код риба, амФибпја и рентидија; врдо стадан код тица п сталан код сисара.

в) По величини дубање ц цедокупног скедета имамо впше окодности да узмемо у вид. Тако: што је животиња пли жнвотињска класа несавршенија, тим је лубања (шунљина) мања и мозак сдабије развијен. Што је већа индивидуа по себи, развијенија је, т. ј. већа и лубања. Ну величпна (дебљина) лубање не условљава н величину мозга. У односу на сразмерну величину лубање н лица има да се помене да је код нижих животпња осталн скелет увек надмашнији од скедета лубање (Сгапшт) у ужем смисду. Тек код тица сразмера се та развија иовољније: лубања надмашује остади скедет на гдави. Код спсара у гдавном иостојп нста сразмера; код најсавршенијих сисара, као и код тнца дубања је пространа а остади скелет уступа натраг. С овим је казато и стање „висцералиог скелета" на гдави. Док код нижих животиња он нпје тодико дцференцират, код виших се преображава према свом задатку и постепено се од његових делова развијаЈу и особпте кости у органу за слух, а згдобних костнју, које посредују свезу међу видацом н дубањом, пестаје, п видица (доња) долази у непосредни додир с лубањом. г) По броју костију у цедокупном костуру имамо да кажемо кратко, да се тај број, с растућнм савршенством смањује: код рнба има највишс костију у гдави, мање код реитилија, опет доста код амФибија п тица, а сразмерно најмање код сисара. По томе најсавршеиија је она лубања: која пма мадо или нпмадо хрскавичавих делова; која има редуциране кости, т. ј. број сведен на најпотребнију коднчнну; која указује надмоћност лубање над костима лица и тиме даје већу могућност за развнтак мозга; с тим опет стоје у свези душевне особине. — — Доказп за све ово огледају се у целом ннзу животиња, почев од најнижих кичмењака с лубањом, до пајсавршенијег сисара. човека.

С овим бисмо моглн сматрати да смо испунили свој задатак, у колико је он обележен у наслову овога састава. Ну има још један чнсто теоријски део, који се може овде додати, а да се не ошгетп јединство састава. То је питање : како је п пз чега постала лубања, ако нризнамо да је се развила постенено ? Сама та околност, да има кичмењака — н ако је само један једини Атрћшхиз — којн немају лубању, довољна је да обрне пажњу на то пнтање: како је се развила лубања код осталих кичмењака? — Теоријским закључцима неки су анатоми и ембриолози дали одговор, који се састојп I у овоме : лубања је се развкда пз предругојачених