Просветни гласник

371

првнх обртања кичмепога стуба. И ако до ове пстине правидвим путем, т. ј. посматрањем није тако лако доћи, ниак први појав н>ен јесте производ случаја и то — два елпчна случаја, која ћу ја овде навести, како је Ки<1. Ућ'сћо\у то оппсао у напред номенутој књизи „Мепзсћеа-ип(1 А1Гепзсћа(1е1 ! ' и ако то тумачење — како се тамо налазн — није дословице остало, него је измењено у поједпностима; али поставка је остала. Немачки несник СгбШе, који се поред стнхова бавио и читањем анатомских књига, те тражио »идеју жпвотиње", — иутовао је 1790. год. у Италију, и код неког јеврејског гробља блнзу Венеције слуга његов узме из прибрежног песка једну разбиЈену овнујску главу, којој су се поједини деловп разазнавалн. СгбЉе је такође разгледао „ идеју жнвотиње", о којој је после написао : »И тако ми се приказа цело у најошнтнјем" — а лубања у обртњима кичменог стуба н обратно! Тојепрви случај. Шеснаест година после тога деси се п другн иодобан случај, који се није десио више песнику, но човеку „од заната," јенскоме зоодогу и анатому Окену. Он је путовао 1806. год, по Харцу и осуљао се код места Илзенштајна, и на једпом — „пред његоввм ногама бејаше не може лепше бити у.бељена лубања од кошуте". — „Дигох, обртох, разгледах и би ! Ово је кичма! — вели Окен — прође као муња кроза ме и — од тада је лубања кичмени стуб!" Одтога доба ирихватп наука те „проналаске," и по спољностн лубањских костију стане се журно опредељивати: који део лубање коме обртњу принада. То је тумачење усвојио и Вирхов у време (1870.) кад је горе поменуто предавање држаго. Такво је тумачење бнло опште — све до напомене једног Енглеза, који се у зоологији и анатомији чешће спомиње, а зове се Них1еу. „Посдедњи од ових „лубањских обртања" (по старој теорији) — иели Наеске1 у својој антропогеннји, стр. 582. — 583. — важно је као потиљна кост. Од другог и трећег постала је клинаста кост с темењачама и чеоном кошћу и т. д. Шта више, вели Наескећ чак и међу костима у лицу мишљаше се да се могу раснознати елементи предњих лубањских обртања На ово је с правом првн учинио своје напомене енглески анатом Них1еу: да се ова коштана лубања првобнтно код ембрпја развпја из једне просте хрскавичаве чауре и да на овој хрскавпчавој лубањи нема ни трага од каквих обртњнма подобних делова. То исто важи и за лубању Сус1оз1оша и 8е1асћи, које су најстарије животиње с лубањом". (НаескеЗ, Ап1ћгоро§еше 8. 582 ). Сам НихЈеу вели: „Оно сегментисање јавља се као стање,

које проузрокује осиФпкацпја, и што усљед осификације нзлазе онакви (обртњима подобни) облици, треба потражити објашнења у законима растења лубање, који законц условљавају равномерно увеличавање и тако проузрокују понављање коштаних језгара, како у основној површинн, тако и у побочнпм дуваровпма" (Озс. бсћтМ!;, Нћсћ. (1. V. Апа1о1ше 8. 828.). Дакле, је ли, по овоме, лубања производ нреображепих кичменнх обртања ? На ову напомену Хекслијеву, која као да је у пола оборила целу „лубањску теорију" — долазе радови Хајделбершког анатома Карла Гегенбаура од 1872., када је у лубањи код 8е1асШа нађен „онај докуменат, који је једино у стању да обртањску теорију коначио утврди". Наеске1, као најжешћи поборник „монистичког погледа на свет", комептира резултате Гегенбауровог истраживања и веди: „Ое§енћаиг је показао, да су прарибе или 8е1асћи као први обдчк свију АтрМггћЈпа, у облпку своје дубање и дан данас сачували онај облнк прадубање, из ког је облика нреображена дубања вишпх кичмењака, па дакле и човека, Филогенетичкц постала. Он је даље показао да внсцедарни дуци код селахија показују првобнтни сложај своје дубање из већег броја бар 9 до 10 — праобртања, и да мождани нерви, којм нз базиса можданог излазе, овај доказ иотврђују. Ови су мождааи нерви — с изузетком 1. и 2. пара за мирис и внд—чпсто и просто преображени живци кичмене мождцне, и у свом периФерском простнрању указују се овима (т. ј. кичменпм) битно подобни. Упоредна анатомија ових можданих нерава нринада на најважнијим аргументима ове нове лубањско-обртањске теорије". (Наеске1, Ап1ћгоро§еп1е, 580.). — Ми смо навели овај цитат нз Хекеловог дела, што се он, као ц свако дело овог писца, одликује тиме што га је дако схватити. Ну биће без сумње умесно да ову мисао завршимо речма самога њеног првог аутора, којију је дефинитивно и утврдио. Гегенбаур велн у својој, често помињатој књизн „ Сггиш!пз8 (1ег ?егд1еЈсћеис1еп Апа1от1е" — пошто је навео много разлога у корист своје теорнје — овако: „Број обртања, којн су ушли у састав дубање до сад је у свом минимуму опредељив па девет, чиме није искључено, да је тај број још много већи. На такво схватање упућују многа Факта, из којих се види савршено уназађивање висцеларног скелета у обдасти, где се простиру, као и где почињу живци нижнх краниота. Не мање с овим је у сагласностн н Ашрћшхиз, код кога још п даље посгојн знатан број впсцерадних лукова. И сав онај део прнмитивне кичме, којп се простире дуж висцералног 48*