Просветни гласник

376

наука и

настава

Историју и њене помоћне науке није до сада још ни један научник успешно обрађпвао, којем би били неразумљиви оригинади старих исторпјских извора, одличнн писди старе историје; а кад би неко тврдно, да су бар за новију историју датннски и грчки језик са свим нспотребни, тај би тиме само доказао, да нема ни појма о задатку и о погодбама историјских студпја. Данас се већ — и то с пуно разлога — замера нашим млађим исторндима, што се они често нрерано занимају појединим мањим одељцима из простране историјске области; што је један проучавао само овај, а други само онај иарод илп век, а можда се не уме наћи у стварнма, том народу или веку најближим; што се нашим нсторијским семинарима и нашим издањнма исторпјских извора, и ако и једни и другп пмају ведику вредност, ствара, истина, мноштво ваљаних трудбеника, али врло мало исторпка, врло мало људи, који би, према дубини и обиму својег историјског знања, били у стању с успехом предавати историју у средњпм и ведпким шкодама. Ово снтњење, које уништава сваку праву историјску науку, а историјској књижевности одузнма сваки моћнији утнцај на општу образованост, постало би закон, кад би се псторијска настава новерпла лицнма, која иди се не би умела никако сдужити најважнијим изворима историје старог и средњег века, шш би се тек посредно с њима упознавала. Таквим би наставнацима недостајалн живи погледи на класични старн век, те с тога не би могли разумети онај неизмерни утицај, што га је тај век имао на, најглавннје, судбоносне моменте у историји новијих народа. ФилосоФска и историјска испитивања јесу основе свима наукама, којима је предмет умни и морални живот човеков; па кад је за таква испитивања хуманистичко образовање потребно, онда се већ с тога не може бити без њега и при обрађивању наука, основаних на тнм испитивањима. За потребност хуманистичке спреме нмамо доказа и у особитим задацнма поменутих наука. Тако нико неће смети тврдити, да богословима грчкн и латински језик нису потребпи, или да опи те језике могу у довољкој мери научити и на университету. Богословима је од преке потребе не само знање тих језика — како не би, као оно у средњем веку, били упућени на какав нревод Светог Писма, и искључени од познавања списа о познпјем развитку богословља и цркве —, већ им је тодико исто потребно и стварно познавање старе науке и образованости. Хришћанство је од њпх толпко у себе примило, и оне су и данас још тако важан елеменат хришћанске вере, да ће за историјско ра-

зумевање и фцлософско проматрање те вере само онај бити подобан, који је темељно проучио умнп живот старих народа. У средини ових народа одњнхапаје хришћапска вера: она се напајала њиховим умотворинама, и нодражавала је облике њихове вере и уметности, те је од њих, посредно илп неносредно, пскусида најмоћнији утицај за време целог свог развића. Да ли ће аравне науке икада моћи бнти без римског права, нисам рад овде испптивати: толико је нзвесно, да је оно данас потребно, и да га се правници неће скоро моћи лншити. Кад је тако, онда наши мдади правници треба, наравно, да знају читати согриз јипз не само у латинском, већ н у грчком тексту, те да им буде јасан развитак права у његовој вези са остадим животом старнх народа. Па како се правне науке све више допуњују и проширују правном философијом и упоредном исторпјом права, то за наше правнике настаје све већа потреба, да се, норед Рпмљана, упознају н с Грцнма, чија је Фцлософија тако моћно утицала не само на римско правосдовље, већ и на новије правне и државне науке. С тога је за учење права од преке потребе онаква спрема. какву међу свнма нашим школама даје само хуманистичка гимназија. Још се јасније истпче потреба такве спреме с обзиром на науку о народној иривреди, као и на остале струке, које се ткчу грађанског друштва, јер оне су, ако треба до опстану као науке, у свем упућене на цсторију и философију , те је с тога код њих још мање но код правних наука допуштен покушај, да се задовољимо само њиховим данашњим позптивним учењем. (свршиће се)

ЈИРЕЧЕК 0 БУГАРСКОЈ од ј>1. Ј 1ипина') 1. Сез1у ро ВиШагзТси- Рор181Јс Коп$1. ЈггесеЈс ргоСезвог убеоћесп. с1ејерјзи на ишуегзН;е сезке. (8р1би Мивејгисћ сев1о С1.Х), V Ргаге. Как1ас1ет МаИсе Сезке. 1888. — Већа 8°, стр. XVI. и 710. (збнјенога штамп. слога), с 1. картом. Цена 4 Фор. и 80 новч. — — 2. 2. Ва.ч 1пг8ГепЉит Ви1дапеп. 8ете Во(1еп§ез1а14ин§, Ка1иг, Веуб1кегипд, тгШзсћа&Исће 2изШк1е, §ејзи§е СиИиг, 8|-,аа1;8Уегћз8ии§, 81аа1зуег^аШт§ ип<1 иеиез^е (тезсћ1сћ(;е. Vоп Ђг. СопзГапИп Јггесек. МИ 42 АћћМип^еп иш! етег КагСе. Рга§ Шеп, Бехргј^, 1891." — Велпка 8°, стр.... Цена? ') Чувеии руски литерарни повесвичар А. Пиаип приказао је руској читалачкој публици (у месечвику » вј стникћ Европн 1 , свеска за новембар 1891.) овај најновији спис Ји-