Просветни гласник

ЈИРЕЧЕК 0 БУГАРСКОЈ

379

зултат беше руско-турски рат, и када су били тако нејасни појмови о историској судбини Бугарске, изиђе на свет прва књига Константина Јиречка, која одговараше баш на ово пнтање, нејасно не само у појмовима популарним, него и у самој науцп — арва историја бугарскога народа. 1 ) Списјеовај — то беше први рад младога чешког научпика — врло природно обратно на се пажњу, и на руском се језику појавише у исто време два нревода књиге која даваше поуке баш о питању које се све више разгоревало. Од ова два превода био је бољи онај који је израдио у Одеси проФесор новоруског университета, тада већ остарели и заслужни научник, Ф. К. Брун и магистранат истога университета В. Н. Палаузов. 2 ) У предговору овом руском преводу бнло је поменуто како руска литература, и ако има неколико значајних радова о бугарској нсторији, и поименце, само о неким посебним њенпм питањима, није имала ни једнога сниса, који бп представљао целокупну историју бугарскога народа; међу тим Је некадашњи становннк одески, бугарски патриот Апрнлов био завештао неку суму новаца на пздање сличпога историског списа, и сада нзвршпоци његова тестамента употребише ту суму на издање превода Јиречкова списа. Ово је било наравно, врло иаметно: у самој руској литератури нема ни до данас књиге, која би се могла ставнти у један ред са списима Јиречковнм, те би се морало дуго чекати на могућност, да се извршн Априловљев завештај; међу тим, у том тренутку књигу Јиречкову »Бугари су дочекали с ентузијазмом, као први оглед потпуиог излагања целе историје бугарске, како у времену када су они чинили самосталну царевину, тако и под њиховим тешким петвековнимјармом, који је по срећи Русија садазбацила.» Превод Бруна и Палаузова, у осталом, није био просто понављање нрвога немачког или чешког издања: док се радио превод, указала се могућност допуннти и понравити пређашње излагање уз помоћ самога аутора. Неуморни иисац Историје стигао је у том међувремену да учини многа испитивања, која зиатно изменише не само мале појединости, него чак и целе главе његова рада. У лето године 1877. он нздаде нову геограФско -псториску расираву: ,Б1е Неегз^газзе уоп Бе1§га(1 пасћ Со1184а1111иоре1 ип(1 (Ие ВаЈкапраззе (Друм из Београда у Дариград и балкански кланци)." У то Ј ) »(ЈввсМсћ^е (1ег Ви]^агеп, Рга§, 1876.« У то је време књига изишда и на чешком језику. »Исгорја Болгарг. Сочиненје ироф. пражск. универс. Д -ра. Конст. Јос. Иречка. Переводг и т. д. Издаше душеприказчико†бодгарина В. Е. Априлова, иснравл. и донолн. ирибавленшми самого автора и снабженное историч. аартов.* Одеса, 1878., 8°, X. и 785 стр.

је време изишла на свет и друга књига Каничеве „Бопаи-Ви^апеп ип<1 <1ег ВаЈкап." Најносле, око тога времена бише издате п монограФије другога познатог бугарског повесничара, М. Дринова. Сви ови радови, како писца „Историје Бугара,« тако п другпх научника. неминовно изазваше измену мпогих глава те књнге, а да и не говоримо о детаљима. „Г. Јпречек је био толико добар, те је учпнио потребне допуне и промене у самом овом руском преводу, особито у главама које се тичу псторпје Бугара у X., XII., XIII. и XVII. веку. Најпосле, и преводноци својим напоменама, достављеннм аутору, помогли су, да садашњи рускп превод има карактер повога нздања тога списа. Осем тога г. Јпречек, по жељи извршилаца тестамента, да се приложи књизи повесничка карта, љубазиоје понудио карту, коју је он сам тога ради саставио и чиЈе се резање вршпло у Бечу под његовим надзором." Ова књига младога проФесора прашкога свеучилишта била је значајпа иојава при оном стању питања, о коме смо говорилн. После тога је Јиречек настављао и шпрно своја истраживања, а прилпке су се подесиле тако, да су могле томе лепо ићи на руку. Већ наскоро после тога, кад је ослобођенаБугарска постала слободномкнежевином, њега позваше у Бугарску на службу у првом бугарском министарству просвете (у једио време он је стајао и на челу тога министарства), и бављење у Бугарској за време некодико година даде му могућност, да рашири како своја историска знања тако и познанство с бугарскпм народом, с карактером његове интелпгенције, уредбама, економним стањем и т. д. Чешки научник први пут је ступпо на бугарско вемљиште године 1874.; сада, живећи у Бугарској и непосредно познајућп се с њеним животом, он је предузео п неколика иутовања по земљи, и резултат је свега тога био нови знаменити рад: „Путовања по Бугарској", на жалост још не преведен на руски језпк. То је велика књига, распоређена по реду путовања, где је опис иута обогаћеп многим напоменама и пстраживањпма у области археологије, исторпје и сувременог живота бугарског народа. Књнга има четири главна одељка. Први; „С обе страпе Балкана (Ро оћои зкапасћ Ва1капи) чини као неки приступ с оппсом главнпх градова Бугарске, СоФИЈе Пловдива п Трнова, и путова који их везују Други („ЗгеДпа Оога 1 Кћо(1оре") и трећп одељак („2ара(1ш Ви1ћагзко") дају нам опис двомесечнога путовања, у лето годпне 1883., по иланиаским крајевима јужне и западне Бугарске.ио Средњој Гори, по Родопп, и планинама 49*