Просветни гласник

380

КЛУКА II НАСТЛВА

Трнским, Осоговским и Рилским. Четврти одељак („Сегпошоп) описује такође двомесечно иутовање године 1884. по Црноморској крајиаи, од румелиско-турске границе према Једрену до Добруце. Писац вели у предговору како се одлучио да изнесе нричање о свом путу, а не потпун опис Бугарске, с тога, што би га такав опис иринудио, да се послужи не само иодацима које је сам лично прикупно, него н туђпм готовим извештајима различне вредности и неједнаке потпуности, да генерализује оно, што је тачно познато само о појединим тачкама; исто тако мислио је да би слично излагање морало бити сухонарно, давало статкстику, која ће брзо да застари и остављало неизбежне празнине. Заиста облик путописа даје аутору много више могућности, да нацрта ашву слику у резултатима непосредних утисака ц проматрања: књига добива разноликост описиване стварности. У основу списа ушли су детаљнн диевници, писани на месту, често за време самога пута: али су ови запнсп послужилн само као оквир за велшш број историских и топограФских извештаја, најпосле животних и у опште описних додатака, које је аутор био прикупио из пространога му читања, илн, о сувременом животу, од месних ноузданих људи, познатих са стањем стварп. У главном ће читалац који желн да се нозна с Бугарском наћи овде множину разноликих извештаја и упута. Радозналост пу Јникова простпре се на све могућне особитости нрироде, предела, месних историјских успомена, сувременог народног живота, сеоскога господарства, послеништва и т. д. Упоредо са живим утпсцима аутор спомиње на сваком кораку п пространу лнтературу, почињућн од класичких и внзантиских писаца до најновијих иутника, повесничара, Филодога и т. д. »Дугогодишњим додиром с народима Балканскога полуострва (биће томе уираво четрнаест година, како сам први пут стунио на његово земљиште) многе ствари, — вели писац — које се истичу на видик ономе ко први пут овамо дође, давно су мени постале обичне; с тога се дугим бављењем снажи пажња на ситнице, које нови похађач на нрвп поглед II не опажа' (стр. IX.). Такве су заиста многе поједпности Јиречкова путоииса. ,Сада — вели он даље — у ово прелазно доба баш је време за изучавање бугарског народа. Његова изолованосг за дуге владавине турске, одржала гаје У особитој староковности, која ће се сада под слободним утицајем сувременога светског живота брзо мењатп.... Сада се већ види како она голема нромена која задеси бугарски народ његовим ослобођењем, иочиње утиратимногаусменамноговековна нредања ц старинске обцчаје. Дијалекти почнњу

ишчезавати, старе лепе народне иесме замењују се новнм безбојнпм; народип се обичаји мењају, старе успомеие заборављају под утицајем многобројних нових утисака, а с олакшаним саобраћаЈем ишчезавају и оне особнне којпма су се пређе одликовалн различни усамљени кр^јеви планински. Још једап само нараштај, и од старе традицпоналне бугарштпне на миогим ће се местпма видети само слабп остаци. С тога је време да се прикупља оно што сејош сачувало, док му трагови нису ишчезлн" (11)1(1.). Сам је аутор много порадио на томе, да се сачувају успомене о тој старини у различнпм јој облпцима. Путујући по Бугарској, оп се труди да обележи сваку особитост унутрашњег и спољашњег живота, и скупља обилато градиво како за оиис природе, за пзучавање историје, тако и за етнограФију. За потоње испитиваче његова ће књпга, без сумње, остати значајан извор података о Бугарској крајем XIX. века. Ми наравно не можемо упознавати читаоца са свима иоједипостима ове простране књиге Јиречкове, те ћемо се задржатп само на неколиким епнзодама. Да покажемо, на нрпмер, неке црте пз његове карактеристике бугарскога ,друштва ", о ком говори при опису СоФије. < ( Пре свега треба наиоменути — вели Јнречек — да је бугарска држава земљорадничка, сеоска, без плрмства, да у њој нема ни богаташа, ни убогих сиромаха, по појмовима обичним у другом свету. Једва се опажају слаби зачеци трговачке плутократије. Људи су впше илимање једнакн међу собом. И у образованим круговима најчешће говоре један другоме „ти". Могу се прп свем том видети и остаци старих обичаја, који напомињу изразе средњевековних словенских листпна, на прплику просте али углађене Формуле у дубровачкој преиисци XIV. и XV. века. К тпм остацима припада на нрилику Ваша милост. Реч госаодин (грч. (^езроШ) говорила се до скора само епископу; с тога се она сматра као особна именица, и у женском облику Госиодина , као грчка Безрта. Ррадски и сеоски прваци пре једнога нараштаја звали су се кир (купоз), госпођа кира (куга), девојка кираца (куга^за), и ја сам слушао ту реч од старпх СоФнјанаца као иеку живу сгарину. Сада је по градовпма све: госаодин, госиожа (*тари људи кажу и госиоџа, госаожда), госаожица. „Бугарско престоничко друштво чинепресвега многобројни чиновници владпни (1881. год. статистпка је бројала у Софпјц 151 чиновника и 80 преинсача бугарске народности), за тим официрп, учитељи, трговци и различии предузимачи. Нема краја настањеног Бугарниа, који не би имао међу њима својих застунника, ночпњући од бугарскпх насељења у Бееарабпји, па до планинскнх кутова Родопе и занадне Македоније. Јужни крајеви, тракијски и македонски, такође су међу њима заступљени, као