Просветни гласник

ЈИРЕЧЕК О БУГАРСКОЈ

381

и Иодунавље. Стари Софијанди са свим се губе у великом броју нових цридошлица. Међу самим дошљацнма има великих разлика како по месту, где су они живели до ослобођења Бугарске, тако и но образовању. Ту има иитомаца пз школа руских, францускпх, пемачиих, аустријскнх (поглчвито хрватских н чешких), из америчке гимиазије Коћег1 Со11е(1§е у Цариграду и Францускога Бусее с!е Сга1а1а, а поред њих ц људи само из бугарскпх школа, до рата, различних самоука и т. д. Старијн међу њима били су пре ослобођења отаџбине понајвише учитељи или трговци; нма пак међу њима и патриота, које су Турци били јако гонили н слали као сужње у Дијар-Бекир, у Акру или у Триполис, или који су проводпли живот у изгнапству за гранццом. Многи су се доселили из Цариграда; носле руско-турскога рата тамошња многобројпа бугарска колонија била се готово са свпм растурнла. Међу млађима непрестано се множи број младића који су сада довршилп своје специјалне сиреме у најразличниЈим земљама туђинским Уопште преовлађује млађи елеманат: од чиновништва 1881. године било је више од половине испод 30 година. Међу њима се образују групе по политичким партијама и Фракцијама, алн и по пореклу из једннх градова или покрајина; Трновци, Пловдивци, Бесарапци састају се међу собом чешће него с другим. „Спољни изглед Бугара вјзло Је разнолик. Једноставиог бугарског типа нема. Растом су више мали него велики; балканскн горштаци махом су људи малог раста, мршави, брзоноги, међу тим људи високога, стаситога тела преовлађују на Дунаву и у софиском крају. Коса је понајвише затворене боје. Поред црне косе најчешће се може видети затворено плава с риђим одблеском; врло ретко ће се наћи блондни светле косе као на северу. Л.ица су најразноврснијег облика. Поред словенског типа смотрићеш са свим романске главе или грчки орловски нос, понекад и велике носеве кавкаске илц јерменске; понекад угледаш широка лица с малим носом и истуреним костима лица, очигледно, порекла старо-турскога, печењешкога или куманскога, а један мој пријатељ ружичаста лица из трповскога Подбалкања, с густим обрвама над црним очима и с дугачким на ниже обореним брковима, — потпуно личи на Татарина или Калмика. Вцђају се и лица циганскога типа. За време Гурака носили су се само бркови, а сада се почињу носити ц дугачке браде. Међу женскињем видећеш много лнца интелигентних, али мало лепих, несразмерно мање него међу осталим народима Балканскога полуострва. Што се тиче телесног сасгава, Бугарин се одликује здравим мускулозним телом и подобан је да издржи неверојетне напоре. Али је само сеоски или полусеоски човекјак; градски, ннтелигентпи редови су у опште разнежени и болешљиви услед рђавога васпитања; с тога у ^ офији не хватају корена гимнастичке дружине, и с тога би тамо, за сада, мучно могао успевати илч^и аЛП " ски КЛ Ј^ Ради излета у околне прекрасне «Што се тиче душевнога карактера у Бугара, оило у граду или на селу, он је но изгледу миран и са свим Флегматичан, али ћеш, изближе ногле-

давши, оиазити да се иза тога мира често крије раздражљиви холернчкн темпераменат. Удара у очи велика трезвеност духа, веома далека од иоетскога расположења других балканских народа. Радна снага и издржљивост бугарска значајне су. У време великих покрета, о изборима, у реводуцијама, у рату и т. д. њиме овлађује ентузнјазам, чак и ®анатизам, који га оружа великом енергијом. Уз то је тврдоглав и завидљив; одвратна завист знатан је чинилац у узајмичним одношајима нојединих људи. У свом засебиом животу он се чува од свију сувишних трошкова и живи веома умерено. Велика зелена ианрика, црни меки хлеб и вода у жбану чине оброк бугарскога сељака у пољу или возара на друму, и тај се оброк највише по који пут засладп сиром илн сланином. Варошани не живе много боље. 1 ) Та умереност, заједно с великом вредноћом која се ипак по некад појављује у холеричном облику, нриближује Бугарина Талијанцу и Грку. Рус ће весела срца иотрошити све што добпје; Бугарни увек трговачки рачуна н вазда пази ко .1ико би могао уштедети. У С офији су многи чиновници за мало годчна умели набрати новаца, да купе или подигну смерне своЈе кућпце. Раскоши у њих нема; интелигентнији редови носе одело од грубе бугарске вуне, од жутога или мркога, а лети и снежно белога шајака, и покривају главу цриим чупавим калааком. У градовима се раскош почела ширити куповањем јевропскога намештаја, који нађе као ствар нова и лепа много љубитеља, а за тим у женском оделу под утицајем многобројних балова и друштвених забава; али се ово тицало само иму^нијег дела тога друштва и изазвало опозицију супротнога карактера: уђе у моду народна одећа, грубе израде домаћих рукотворипа, па чак и стари кремен с огњилом „Из почетка је СоФија бш у гелој Евроии. Доцније су це се сразмерио доста јевтино, осем послугу ц дрва. „У друштвеном животу у сјофији првих година по осиивању кнежевине прво место заузимаху дворски балови, на кцје се позивало до 400 лица. Тамо се скупљала дипломатија, Руси из војне уираве ц сви виђенијц Бугари с породицама. Много СЈајних мундира, народне одеће, иростих Фракова и женског одела но најновпјој моди једначило се по блеску с најлепшим свечаностима у напреднцјем свету. Кнез Александар I. развијао је у таквим особитим прилнкама сву своју симпатичну углађеност. Политичари разних странака мирно су беседилп међу собом, особито код биФета, који је имао за све подједиако привлачну снагу. Нредставиици дипломатнје давали су многе балове, живахне вечерње скупове (соаре), с јајне ручкове, и нриређивали забаве на клизалпшту, летње иикнике у околини ц јесења ловљења. У нарадама и маневрама, у светковању дана знатних за ослобођење Бугарске, или у освећивању нових зграда и ириређивању уза све то банкета — ниЈе било недостатка. Сталнога нозоришта у С офији нема, алн понекад играју комаде ') Аутор наиомте да су имена јела векином турска.

1а наЈскупљи град не пале, и живело трошкова за стан,