Просветни гласник

382

наука и настава

дидетанти за добротворне сиерове. Највише су ириређиване веште нредставе руских комедија у војничком клубу, од руских оФицира с њпховнм госпо ђама. Нрвабугарска представа у Софији била је нриказана у почетку 1881. годиие у једиој гостиоиици, и то су биди баш „Разбојници Шндерови." За тим у зиму 1881-2. играло се у здању народнога „Собранпја" иред многобројном публпком неколико бугарских драма, но извођењу, а по некад и но садржају, доста нримптивних. Алн ове представе донеше скупштинској зградн од дасака само иесрећу: једном, пошто се пубдика већ била разишла, зграда на један нут плану и за час се претворн у иепео „Бугарин је врло подобан за друштвепн живот, јер је од природе говорљив и има прнповедачки дар. Али се ипак његова првобптна суровост показује често у неком упорству и тврдоглавству. Међу собом се они радо састају вечером ради забаве, на којој нрво место заузимају живнпрнјагел.скн разговорн Нрн том се попуши много цнгарета; као пиће влада чај, с руским самоваром. Госпође се не уклањају од ових разговора, јер турско одвајање жева од мушкога друштва Бугари нису прпмпли. Само у градовима, где су Бугари бплн у незнатној мањини, жеие старијега нараштаја слабо се показују иред људима и не ступају у разговор. Бугари често ноходе један другога, особпто о породичнпм празницима и за време божићне н ускршње недеље, када по неколико дана цело грађанство одјутра до вечера иде из куће у кућу. Не треба говорита да се цела СоФија међу собом лично познаје. За време мени нознато владала је међу том интелшеицијом велика колегијалност; уоншге су људи овде много ближи један другоме него у нашим великим многољудиим градовима, пуннм погодаба и етикете. „Оснивање дружина овде испада рђаво за руком, и то због политпчких раздика и, од њих нераздвојне, личне омразе. Друштва, до сада основана, једва само животаре. Гостионнчкога живота, какав је у земљама где се пије нпво, у Бугарској нема. Зато се онет у ка®анама види придично велпка живост. Главни састанци држе се по кућама. У становпма политичких вођа изненађује вас велпка соба, у којој је једини намештај множина столпца; ту се скупљају сваке вечерн њихове присталпце и већају до неког доба ноћи уз чај и цигарете. Огорчени партиски раздори, страсно лично прогањање, неутврђеност свих одпошаја и брзе нанзменпчне иромене власти воде претераном интриганству и безбројним политичким и домаћпм сплеткама, често веома циничким, о стварима по некад комичкп празнпм, које брзо нпчу и брзо ишчезавају, али држе цедо дрјштво у запетости. Недостатак моралпога рада, укорењене рђаве павпке царнградске и подунавске и скуп многих младих људи нежењених доноси собом и свако зло Једнп проводе своје слободне вечери за картама, где се, по румунском и руском обичају, по сву ноћ коцкају у новац; друге опет привлаче к себи бучна и весела уточишта модерних грација, којих је пун један удаљенн кварт града. „Уопште СоФија ннје град пријатан. Ко жеди сачуватп морадну чплост у овим полудпвљпм,

пзвраћеним придпкама, тај мора бити заузет непрестаним радом и што чешће излазити из града у околину; ипаче ће осетити п на себи злокобни утпцај отровне атмосФере овога вечно немириога гнезда. „Престоиица бугарска требало би да је огњиште просвете и дитерарпнх снага за целу Бугарску, Ади је томе једва темељ ударен. Овде имају 4 штампарије, од којих је једна државна п може се меритп с којом било иностраном. Ииак се, осем сдужбеннх списа н школских нздања, у Софији штамиа мало књига, па је н књижарска радња тек у зачетку; средиште бугарског издаваштва остало је у Пловдпву. Недостатак добрпх књпга популарних доста је осетан, и ако таквп сниси имају добру прођу, н прости свет нх радо чита или даје деци да му читају. Подитичких листова пзлазп по кадшто врдо много, али су махом врло еФемерни. »Шкода нма у Софији много: војна школа, кдасичка гимназија (до 600 ученпка), државна виша женска шкода, занатска учионица у оближњем Књажеву итд. Млади је Б)гарин веома схватљив и радо се учи. „Науку овде још многи сматрају као неки луксуз. Књижевнп се рад, истина, ценн и ужива понповање, ади у жпвот мадо продире. Многи образоваии људи по издаску пз школе врло мало чптају; осем практичких упутника једва узимљу књигу у руке, и с тога брзо нрестају пратити науку. Зато се у иителигенцији лако распознају различни јој слојеви, почпњући од ученика Француских школа из времена краља Лудвика Филипа и рускпх школа из времена цара Николе Павловића, који су сви од реда остали на оним погдедима, с којим су изишли пз школе. Наћи ћеш н људи, с којпх се школин утицај отр'о као какав спољни лак на површпии; тим су веће хвале достојна напрезања оних, који се, покрај свих непридика, свесно старају о неговању науке на бугарском језику. „Још у 1879.г. основана је народна библиотека, која се умножавала знатним куповинама, поглавито списа практичког значаја или о самој земљи и целом Балканском полуострву. Она броЈИ данас (1888. г.) до 16.000 свезака, алп је незгодно смештена и недовољно се ун Јтребљава'). У њој су и смерни зачеци археолошкога музеја; за природњачке збирке чине лепу основу богате геодошке збирке министарства Финанција. „Прво бугарско литерарно удружење, „ Бђдгарско кнпжовно дружество," било је основано год. 1869. с оне стране Дунава у Браили, у Румунији, јер се огледи да буде основано у Дариграду не могоше остварити због неповерења турске владе. После рата нмаовина и књижница друштвена буду пренесени у СоФпју, те му се радња овде обнови ') Писац додаје да је за »основ библиотедн послужида збирка историка Спиридона Палаузова, марљивог скупљача дитературе о нолуострву.* Саир. Ник. Палаузов, родом од старих бугарских исељеника у Одеси, доста је радио у руској књижевности, а поглавиго на старој бугарској повесниди и о новом дрквеном грчко-бугарском питању.