Просветни гласник

383

1882. године. Ошптинскп је одбор поклонио друштву земљиште у једној од гдавних улида. Премда број сурадипка није велпки, друштво је пздало до год. 1888., осем мањих публнкацпја, до 20 свеиака свога журнала („Периодическо Списаше"). У њнма се налази много драгоденог матерпјала за познаље Бугара и Бугарске; у првом рсду стоје земљопис, повесница, геологија, статистика, изучавање језика и књижевна критика". 1 ) Не мало је сличних записа, значајпих за карактеристику сувременог Бугарства, растурено у путопису Јиречекову поводом различних страна живота народног. Поменућемо и то, како писац, где му дође под руку, наводн и разлнчне епизоде рата, и како, између осталог, помињући слнке Верешчагинове, вели да је па њима како треба схваћен особитп колорит бугарског пејзажа. Још ћемо пзвести из овога занимљпвог путописа једну малу епизоду о нредмету, којпм су се бавили и наши (руски) научпици. Још у годпнама 1870-тим пздао је био на свет познати ЂерковиК „Веду Словена" (прза свеска, 2 ) за којом је носле изишла и друга), која обухвата масу печувеннх дотле епских бугарских песама, чнји предмегп силазе до најдубље старине: у њпма се говорило о тако далеким временима, о каквим није сачувало традицију ни једно друго племе словенско; говорило се, на пр., о старим божанствима, чија су имена некако чудновато опомињала на божаиства инђијска, говорило се о ОрФеју, као бугарском певачу, о Александру Македопском, као бугарском цару, о почетку људских уметности, о првом доласку Бугара на Балканско полуострво, што се догодило у неку незапамћену еноху и т. д Верковић је тврдпо да пздате њиме свеске чине тек мали део цело збирке, коју је он показпвао неким занадно-словенскпм научницпма, па и ученпм Русима у Петрограду п у Москвн. Необичнп садржа) овога старог епоса Верковпћ је објашњавао тиме, што су га били записали његови сараднпци међу Бугарпма-мухамедовцима (Помацима) у скрнвеном куту планине Родопе, где су се поименце и сачувала стара предања, заборивљена под другпм утицајима у хришћанских Бугара. Изворност иесама, и ако их није записао сам Верковпћ, него његовн дописници из тпх места, бпла је за њ, разуме Ј ) »Сез1у ро ВиШагакп,« стр. 35-40. ■ Јаги&евом ^Агсћ. Гиг в1ау. РћУо1о§1е 5 као да Т р V Ги свеске, него је Верковићева „Веда Сдовена ХУТТТ """ изишла први пут у Београду 1875. (8°, Крлп''п а АРУ ГИ Л У Т У Петрограду, г. 1881. с натписом зени со ^ опенах,Б - Обрлдпи п!;сни отг лзнческо вр^мл. УпаТТгтатт., У , СТи ,° п Р е Дание при македонско-родопските Вмгарович Р «Л°^ анИ и из ^ ш СтеФаномт, Ил. В е р к оСтр.. 1881., 80, 583. У. Ја е 1е, Агс Ш у VI, 144. Прев.

сс, несумњива, те је он придавао збирци највећп зпачај ио старини њених предања, која међу осталим доказпваху да су Вугари били исконски становницп и власници Валканскога нолуострва. Ориђиналност номенутих нредмета била је таква, да су већ у ирво време тај епос многи оценили као јавпу превару, и ако, с друге стране, неколико научника, међу њима п озбиљних (на нр. покојни чешкп филолог Гајтл'р, проФесор у Загребу), вероваху у пзворност Верковићеве збирке, целе плп с некнм само нзузецима. Правој оцени и оверавању збпрка ниј : бпла подвргпута: једнима се то чинио просго сунишан посао, јер је ствар била јасна по суштини; с друге стране, тако оверавање требало је учинити на самом „лицу места," а експеднција у такве забачене кутове не би била баш много угодна. Напоменућемо ипак да су некп (али врло мало на број) мотпвп овпх песама поновљениу поузданијих скупљача; морало се, дакле, мислити да су се изиалазачи првобитног бугарског епа користилн и некпм изворнпм појединостима бугарске народне поезије. Јиречек је, за време својих иутовања по Бугарској, био н у тим местима, у којима се налазило претностављапо гнездо овога првобигног епоса. Путник чинн запимљпве напомепе о животу тамошњих Бугара-мусломана, о њпховим народнпм песмама, али, као што се и морало очекиватн, при свем распитивању није наишао ни па какав траг старога епа. Он пише: ,0 каквим „преисторнским" н „прехришћанскпм" несмама, коЈе је Босанац Верковић, антикварски трговац у Серезу, издао под звучном титулом „Веда славена", лросги Родопци ништа не знају. То је у толико чудноватије, што издавач као лица, нз чијнх су уста неколнки му помоћници за њега заниспвали те несме, помпње поименце не само Помаке (и то н из самог Доспада), него и хришћанске Бугаре, па н Влахе пастире и најпосле Днгане, нрема чем би се могао претпостављати велики простор земље, на ком бп та врста поезије била нозпата људма различних класа и народности. Имао сам много лпчних додира с Помацима из Доспада, Чепина и Неврокопа, нмао сам годинама слуге, хришћанске Бугаре, из Разлога и Мелника, говорио сам с хришћаиима из целе Родопе, али песме о бугарском доласку у ову земљу, о изналаску хлеба, вина, слова; о боговима с инђијским пменима, о ОрФеју итд. — нпком од њпх иису биле познате. Само МустаФа пз Доспада речемиједном да он истпна о том нпје иишта слушао код куће, али да се цела књига таквпх иесама продаје у Пловдиву у књпжарпици! Добрп познаваоци Бугарске међу сампм Бугарима одавно су ми већ те тобожње проналаске проглашавали за хумбуг, због чега сам још у „Историјп Бугара" изрекао да су Фалсифнковане. Поштовања достојни старац П. Р.