Просветни гласник

КЊИЖЕВ1Ш ОЕЗНАНЕ

387

школа те врсте, ширих погледа; он сам, мислећи о себи врло много, као обично сви самоуци, није се старао, да допуни своје знање. Као пропагатор званичне народности, која се огледала у безусловном хвал>ењу старине и у мржњи к свему западном. није имао Сахаров доста погрдних речи за иностранце; »немачка пасмнна", »мародери«, »прекоморске скитнице« — нису имали на њега утицаја. „Благодарим Вогу — пише он — што над мојом главом није радила ни једна Француска «гварг>. а Охол сам, што око мене није било ни јед^ог немачког скитнице..... За мене ни једне руске копјејке није отишло у шпаг скитницама," и т. д. У опште друштвени погледи Сахарова долазили су често до комизма. Год. 1836. поче он издавати огромно дело „Сназангн русскпго нарооа«, које је требало у седам томова, а у тридесет књига, да обухвати сав материјал (потребан и излишан) за изучавање руске народности. У првом тому налазе се чланци, као »Словено-руска митологија,« у ком Сахаров »критикује« радове старих митографа (Нестора, Гизеља, Попова и ' т. д.) и даје преглед радова туђих научењака, Немаца, Француза, Пољака и јужних Словена, о словено-руским боговима. Све је то нетачно и у највећем нереду, јер је аутор могао цитирати само оно, што је било у руском преводу. У другом тому налази се, међу осталим, студија о руској магији. Сахаров доказује, како је бајање и врачање унесено у Руснју са стране, јер побожан „руски човек« није могао тако шта измислити. »У руској земљи, пише он, пређоше астролози почетком социјалног јој уређења, и пустише евоје појмове тако дубоко у породични живот, да и данас у селима постоје тамна сећања на судбину човечју...... приметимо узгред , да је и руска народна символика »порождете астрологовБ® и т. д. На другом месту, да скине с прастарих Руса в позорнуи т^нв многобож1л», Сахаров доказује, како они нису били незнабошци. У трећем тому појавише се народне песме. Издавалац вели, да их је скупио у неколико губернија, ну мало где назначиће тачно одакле је песма. Осим тога, у збирци се налазе песме из старих зборника нар. поезије , особито из Чулкова. Варварског обраћања Сахарова с народним умотворинама критика није одмах опазила и ако јој је требало завирити само у издања старих зборника (н. пр. Чулкова) па да види како је Сахаров брисао, нисао и дотеривао. С билинама поступио је још горе. Он вели, да их штампа по рукописном зборнику Бјелског; међу тим тог зборника није нико видео у Сахарова, а нема га ни у богатој збирци његовој, што је прешла

грофу Уваровом после смрти му. Безсонов, почињући 1860. год. издавање зборника нар. песама Кирјејевског, прегледао је старе текстове и нашао, да је Сахаров поправљао билине, а некоје, као на пр. билину о Акундину, да је просто ФалсиФиковао. 0 народ. приповеткама у збирци Сахарова није данашња критика бољег мишљења; језик, којим су писане, не нађе потврде у живом народном причању. Па ипак је он имао успеха у своје време. Тај успех тумачи г. Пипин новином саме ствари, материјалом, што га је давао Сахаров. Предмет је био мало иознат. Издање песама, прича, пословица, загонетака, опис обичаја, бајања и враџбина; издање старих речника, буквара, путописа — све је то било у научном свету новост за оно време, која је лако производила сензацију у ширим круговима. ЕтнограФија налазила се у повоју; учени људи нису могли одмах проверити огроман материјал, што га је пружао Сахаров; њих је занимала сама ствар, а не његове мисли о њој. Што они не могоше учини време, које осуди Сахарова за учињено кварење изданих текстова, а често за ФалсиФикацију. Старији му савременик беше проФ. Снегирев (1793—1868.). Биоје он спремнији од Сахарова за рад, бар у наукама, које граниче с етнографијом. Дело му о пословицама (1831. год.), прва је систематска књига у руској етнограФији, која стоји на научној висини свог времена. Снегирев почиње своје дело општим уводом у пословице, говори о њиховом извору и значају, расправља о пословицама у Јевреја, Грка, Римљана, у пових јевропских народа, у Словена, напослетку, у Руса. С друге књиге почиње се набрајање самих пословица, раздељених по садржају, с набдевених коментарима. И ако су 50-те године, помоћу Филологије и компаративне етнограФије, пошле даље, дело Снегирева. није изгубило вредност, као први научни покушај и као савесно скупљен материјал. Други му рад, о народним празницима и обредима (1838-39.) био је још богатији садржајем. Књижевност XVIII. века домишљала се о историјском значају старе нар. иоезије и народних обичаја, назирући у њој останке из незнабошког доба. Снегиреву је било познато, како је тумачила народну старину класичка археологија; он се позива на Шлегла, Ваксмута, ОтФрида Милера, и жали, што се не може послужити делима Шелинга, Грима и ШаФарика. Као у књизи о пословицама, тако и овде скупио је Снегирев, које сам, које од других, које из старе, које из нове књижевности, обилат материјал; разрада, разуме се, није савршена, ну нова руска литература нема о обичајима ничега бољега. —- Трећи рад Снегирева беху врло занимљиве студије о са свим 50*