Просветни гласник

61*

писмо из летрограДА

395

чину, с првим лицем једнине и трећим множине садашњег времена. Сродство руских речи с речима других аријских језика и сродних им словенских, показано је врло ретко, т. ј. само онда, кад помаже ближем ризумевању дотичне речи. Међу тим, наведсн је свуда руски корен и наставци, помоћу којих је произведена нова Формација. Ако је јасан историјски развој значења дотичне речи, онда на првом месту стоји најстарији облик, па онда дал>е измене. У старим академским речницима, речи су тумачили примери из споменика старе књижевности, ну ретко и случајно. Ново издање разликује се тим битно од пређашњих. Скоро свуда објашњавају речп опширне Фразе из прво-, а често и другостепених руских писаца, кад-кад и народне пословице и »поговорке,« па и иримери из живог разговорног језика. Једном речи , то ће бити арактичан речник, који може потпуно одговорити потреби образованих људи у опште, но којим ће се моћи послужити и књижевник и научник. Над речником ради скоро читава Академија. Рад иде овим путем: главном уреднику непосредно помажу два млада научника Е. В. Пјетухов и Н. А. Смирнов. Они спремају макулатуру и исписују, с још неколико младих учених снага, примере из писаца, тим попушујући белешке, што их је спремило одељење и сам уредник. С макулатуре преносе се речи на цедуљице, које — још један пут прегледане, допуњене и дотеране — иду у штампарију. На седници одељења уредник даје академичаримз, коректурне табаке, који му на идућем састанку подносе своје напомене на поједине речи. Поправ„ \ љени таоаци шаљу се члановима других одељења | Академије и туђим научницима, и тек после њихових напомена излазе из штампе. Свака специјалност има свог компетентног судију у једном од чланова Академије. Због тог издавање не може ићи брзо, и требаће још много годииа док дође до краја. 0 радовима осталих академичара у 1891. год. дознајемо из извештаја, да је проФ. Веселовски, осим превода Бокачија, написао две студије из епохе ренссанса: „Учитељи Бокачија« («В4стникљ Еврогш") и »Королв—книгочји« (Шур. Мин. Нар. Просв.). У првој студији црта учени професор интелектуалне интересе тог славног времена, и додирује питање о ондашњим научним одношајима Запада и Истока. Други етид нредстављанам »љубитеља« књижевности, неаполитанског краља Карла — Роберта, као тип литературног дилетанта оног доба. Осим тога академичар Веселовски пази над штампањем новог (гротоФератског) текста грчке појеме о Дигенису, што ју штампа у Зборнику другог одељења турински научник.

Акадамичар Н. С. Тихонравов спрема за штампу шести и последњи том критичког издања „Сочинешн Гоголл«, у ком ће бити нови текстови некојих познатих дела Гогоља и неколико са свим непознатих. У «9тнограФическомЂ Обозрешм« изашао је његов чланак: «Пет билина по рукописима XVIII. века. <( То питање важно је не само у погледу изучавања литературних укуса прошлог века, већ има општи значај за исгорију нар. епске појезије руске. Иод уредништвом Тихонравова издан је „Сборникч. 06вдества Лвобителе# русско! словесности на 18У1. г., в у ком је академичар, осим нових текстова Гогоља („Коллска" и Гогољев речник простих, старинских и ретких речи), наштампао своју студију: иЗам^тки о словар4, составленномЂ ГогољемЂ," осветљујући у њој извор лексиколошког знања великог руског хумористе. Сад Тихонравов изучава мало позната дела Фон -Визина. Академичар А. Н. Мајков издао је у Зборнику другог одељења два своја рада: „Раскази Нартова о Петр^ћ В.» и две главе »Материјала за изучавање старе руске књижевности." Причања Нартова беху до сад позната ио непотпуном издању Погођина (у »Москвитанину»). Мајков је критички прегледао тај споменик и показао, шта је у њему изворно, а шта је доцније допуњено по разнпм иностраним изворима. Тај коментар биће од велике користи будућем историчару Петра В. Већи део рада свог А. Н. Мајков улаже у изучавање Пушкина по рукоиисима, спремајући за штампу поверено му академско издање великог руског песника. Редовни академичар И. В. Јагић 1 ) штампа и даље у издању одељења свој нови огромни рад, приказан прегледу и скупљању граматичких дела и чланака XV., XVI., XVII. века, који се тичу црквено-словепског језика у свези с грчким и латинским. Издање ће бити скоро готово; већ је наштампано око 40 табака. Године 1891. била је готова 7. и 8. глава, а девета се штампала. У седмој глави налазе се различни чланци граматичког садржаја. Ту су анонимни списи из руских рукописних зборника XVI. и Х^И. века, у којима се расправља питање о разним знацима над редовима, о правилима скраћивања и писања под титлама, о природи вокала и консонаната, о разним њиховим спојевима, на послетку о том, како су онда предавали језик. У осмој глави наштампаио је по два рукописа, који један другог допуњују, руски превод »Доната/ познатог средњевековног руководства за предавање латннског језика. Тим преводом ушла је у граматичку теорију, која се развијала дотле на основи Југосло') У русвом научцом евету ааш сдавии земљав зове се Игнат1& ВикентЈ.евич'4,