Просветни гласник

396

просветни ковчејкии

венској и руској под искључивим утицајем византијским, нова стихија — латинска. У девету главу улази „ПростословЈе" ; аутор тог рукописа неки Јевдоким, живео је у другој половини XVI. века. У »Простословију" покушао је стари писац да скупи у једну целину све, што је ушло у седму главу Јагићевог издања, и да то допуни опширним озводом из Доната. Последња. десета глава садржи преглед, а делимице и издање граматичких руководстава, што их употребљаваху у Русији до првих штампаних дела те врсте , дакле ексклузивно до граматике Смотрицког. Прошле године приближило се крају и друго издање Јагићево, што му је поверила Академија: два важна дела чешког брата Хељчицког, што их поче издавати пре неколико година С. Ањенков, угледаће скоро света благодарећи труду Јагићевом. Чим се сврши штампање увода, појавиће се тај споменик старочешке књижевности у засебном тому »Сборника.* Штампање трећег дела Јагићевог трошком Академије: „ОчеркЋ изђ славанскихЂ древностеВ", иде успешно напред. Узмемо ли на ум бечко издање »МЈ8аа1е §1а&о1Шсит НегуоЈас,« загребачко издање нољичког статута и ново дело што га штампа Јагић у Београду трошком Српске Академије имаћемо прнближан појам о неуморном раду великог слависте. На крају одаје извештај топлу хвалу признања пок. члановима-дописницима другог одељења: Миилошићу, Гончарову, Потебњи и архимандриту Леониду. Отац Леонид, намесник тројицко-сергијевске Лавре, родио се 1822. год. и био је брат од стрица ј славном професору К. Д. Кавелину. Изучив кадет- I ску школу, стуни у гарду, где остаде 12 год. (до 1852.). Још онда почеше излазити у разним периодичним издањима његови историјски, етнограФСки и морално - религијски чланци. Године 1852. оде Кавелин у Оптину пустињу (усамљен манастир); ту се покалуђери 1857. и доби име Леонид. Као калуђер путовао је два пут у Јерусалим и у Цариград; год. 1869. — 77. беше настојником славног манастира „Повог Јерусалима," а од 1877. до смрти своје (22. окт. 18У1. год.) управником тројнцко-сергијевске Лавре. Отац Леонид био је неуморан радник на научном пољу; о раду му сведоче 17 7 дела већих и мањих, што изађоше за живота му, па и то још није све. (Види Жур. М. Н. 11р„ Бр. 12., 1891. год.). Рад оца Леонида може бити раздељен на ове групе: научна истраживања, онис рукописа и издање старих споменика. Међу првима заузимају главно место његове црквено-историјске студије и опис манастира. Такво је знаменито му дело: »Церковно-историческое исл^ћдоваше о древнеВ области БдтичеВ.

(»Чт. вт. обш. ист. а древн." 1862., Бр. 2). У њему је о. Леонид разрадио историју земље Вјатича од XV.—XVIII. века у свези с епархијом крутицком и суздаљском; ту су животописи јерарха, вести о манастирима и т. д. Овамо спадају и друге врсте радови, као: »Црквено-историјски опис скасираних манастира калушке јепархије:" »Исторпја васкресенског Ново Јерусалимског манастира« и т. д. С нарочитом љубављу изучавао је о. архимандрит одношаје међу Русијом с једне, и југословенским земљама и православним истоком, с другс стране. Такви су му чланци о митрополиту Кипријану (Чт. обт. ист. 1867.); о Хилепдару и о одношају његовом нрема цркви српској и руској (ЉМ.); о хану Ногају, по југославенским изворима (ЉМ. 1869.) и т. д. За историју старе књижевности од велике су важности његова „БиблиограФијска истраживања у области најстаријег перијода словенске писмености® (Љк1 1890.). Описи рукописа сведоче о дубоком критичком погледу и о опширној начитаности о. Леонида. Многи старп споменик нашао је у њему достојног издаваоца. Од важнијих радова му те врсте, навешћемо: »Паломники писатели петровскаго и посл4 петровскаго пер1ода в (ШШ. 1873., Бр. 3.) ; »ЖитЈе и чудеса св. Николал МирлишВскаго 11 (»Паматн. древн. ниевменности," (1881.); „СказанЈло подвигахт. и жизни св. благов^рнаго и в. кн. Александра Невскаго" ( Шјс 1. 1882.) и т. д. Последњи рад покојног историчара беше дело: »Свлтал Русв или св^д^ша о ВС&ХЂ СВЛТВ1ХЂ и подвижникахЂ благочестЈл на Руси до XVIII. в. об1це и м^стно чтиммхб." Тако јетекла свечана седница у славу педесетогодишњег јубилеја другог одељења Академије Наука. — Осмог Фебруарат. год. славио је петроградски университет свој годишњп празник, ступајући тим даном у 74. годину свог опстанка. И ако је публика имала приступ само по билетама, промоцијона сала свеучилишта и хорови беху дунком пуни. Певао је и свирао је хор и оркестар студената под уиравом проф. музике В. Хлавача. Међу присутним видесмо министра нар. просвете гр. Дељанова, куратора иетроградског школског округа Капустина, академичара Бичкова, некоје чланове Просв. Савета и т. д. Празник се почео у један сахат. На естради заузеше места сви свеучилишни проФесори с ректором Њикићином. Кад хор студената отпоја тропар »ДнесБ благодат«. св духа насв собра 4 , на катедру изађе проФ. Д. И. Коновалов, да упозна слушаоце с радњом универзе и етањем јој у 1891-ој г. По добром старом обичају, прва реч била је у спомен умрлим почасним члановима свеучилишта: вел. кн. Николи и Константину, импер. бразилском Дом Педру II., Миклошићу, председ. археогр. комисије Титову, цроф.