Просветни гласник

ПИСМА 113

ПЕТРОгрЛДЛ

397

михајловске пкадемије А. С. Платопу, пређашњим проФесорпма и ректорима упиверзе П. Рједкину и И Е. Андрејевском и универ. професорима Дорну и Вредену. Год. 1891. предавало је у свеучилишту 163 лица и то: 67 проФесора, 55 привагних доцената и 41 лектор и предавач. 1 -ог јануара 1892. учптељско особље порасло је до 175 лица. Приватних доцената било је на Факултетима: историјско-Филолошком 21, Физичко-математском 25, правничком 11 и на Факултету источних језика 6. Студената 1-ог јануара било је 2.087, међу њима 45 ванредних. Да се спремају за университ. проФесоре остављено је универзи 93 лица, од којих 26 имају државну стипендију. У току године добша су шеенаесторица учени степен магистра и доктора, а 55 студената изашло је из универзе с титулом кандидата (докторском дипломом на немачким универсама). На университет потрошено је у 1891. год.: плата учитељима и за набавку уцбених средстава 357.405 руб.; на нарочите раеходе 73.498 рубаља; стипендије уживало је 295 студената на суму од 74.828 рубаља; у име потпоре раздано је 3.765 рубаља ; око 20 процената било је ослобођено од школарине, што сачињава 21.225 руб.; Факултет источних језика добно је две нове стипендије с проц. од 20.000 руб., што скупише руске трговачке куће у Хањкоу и једну стипендију у спомен Александру II., с проц. од 6.100 руб., што поклонише чиновници судске палате и окружног суда. У првом семестру држано је 624, а у другом 627 лекција недељно и то по Факултетима: истор,фил . 161, Физ.-матем. 238, правнич. 111-5 и источних јсзика 114*5 недељно. Научни кабинети обогатили су се новим кабинетом криминалног права, у ком су скупљени предмети, што беху прошле године изложени на »Тхоремно! ВБШтавк^ћ"; геолошки кабинет и неки други такође су знатно раширени. Библиотека је иренета у ново засебно здање; у њој има 86.762 дела у 205.576 свезака. ПроФесори и учитељи универзе издали су у 1891. год. 69 научних производа; 59 лица било је послано у научне екскурсије, У универзи постоје и делају ова друштва: историјско, нео-Филолошко, Физичко -хемијско, антрополошко и »Об1цество естество-испБ1тателеВ. (< Проф. Коновалов завршио је свој говор жељом, да свеучилиште и даље напредује на част, славу и корист отаџбини. Говор је био примљен бурним аплаузом. Хор студената уз пратњу оркестра отпевао је арију из »Волшебне Флауте" Моцарта, Академску беседу: »Образованост Московске Русије XV, — XVII. века 1 ' прочитао је редовни ироф. А. И. Собољевски; после тога хор поче песму: »Олава Русекому Царк>, а

За тим ректор прозва студепте, који добише нагрпде за учене радове. Меда.шје раздавао је сам минпстар нар. просвете идруга висока лица. Златно одличје добило је 15 студепата, сребрно 14, један премију и 18 „почетивге отзбшб 1 <( . Раздавање награда пратила је публика одушевљеним аплаузима. Празник ос свршио звуцима народне химне »Боже Цара храни!® У вече тог дана био је банкет университет. проФесора и оних, којн су некад учили у петроградском университету. Скупило се до 100 лица. Председник банксту био је проФ. Бекетов, који напи прву здравицу императору. ПроФесор Карјејев пије у здравље студената, а Моншуткин за славу Русије. Било је много беседа и озбиљних и оштроумних. Г. Леонтјев у свом говору, који изазива опште одобравање, упоредио је савремени интелектуални и морални живот университета с појавама у природи, које зависе од времена. Кад дува ветар с истока — хладно је, све се скупља и замрзава; ветрић са запада доноси топлоту, „все оживает и одухотворлетсл®; тај ветар диже својом снагом високе, силне вале. ПроФ. Бекетов, одговарајући на ту беседу, напомиње, да је он за 50 година свог универсигетског живота видео много у науци и у животу, и смело може рећи, да су вали пређашњег университетског живота били много нижи и мањи од данашњих. Оштроумне здравице пратио је туш оркестра, ОаиЛеатиа гдпиг хорило се дуго после поноћи по широким дворанама велике Контанове рестурације. — 14. Фебруара била је свечана (годишња) седница »Словенског добротворног друштва.® Слушалаца, као обично, скупило се врло много. Богато украшена сала Кредитног Друштва трепти у електричној светлости. На естради стоји друштвена застава. Председава преосвећени Феогност, епископ владимирски; почасна месга заузимају епископ виборгски, Аитоније; ректор Духов. Академије; управник канцеларије св. Синода, В. К. Саблер ; академичар Бичков; прота казанског сабора Лебедев; архимандрит из Трапезунта, ТимоФеј и други. У праом реду седи потпредседник Академије Иаука Грот и уредник „Руске Старине* Семевски. Скуп отвара хор Архангелског тропаром слов. апостолима Кирилу и Методу. За тим председник Слов. Друштва гроФ. Н. II. Игњаћјев ноче читати одломке из извештаја о раду друштвеном за прошлу годину. Почасних чланова било је 36, доживотних — 66 и нравих — 367. У току године 1891. друштво је изгубило ове чланове: генерала Мирко.шћа, проФ, Којаловића, О. Наумовича, митрополита Платона, Нила Нопова и ироФ. ПервољФа, Општих скупова било је 8, од њих 5 свечаних.