Просветни гласник

398

ДРОСВЕТНИ

К0ВЧЕЖ1ГК

Одељење друштиено у Москви помагало је иетнаест словепских младића, потрошив на ших 2 .9о7 руб. Председник се нада, да ће се средствд одељења скоро поправити, те ће моћи отворитн конвикт за словенске ()аке у Москви. Парочита комисија, коју је друштво изабрало да пази над владањем друштвених питомаца и да помаже сиротмм Словенима, што долазе у престоницу, и дала је могућност неколицини младих људи, да се спреме за више школе, а некојима да нађу себи занимања. Друштво има 39 стипендиста и 6 стипендискнња; осим тога, 11 добива помоћ за школарину. Понедељником састају се члановн друштва на разговор и читање новина, а по два пут месечно (суботом) долазе словенски ђаци (наизменце Срби и Б}гари) у друштвену читаоницу, где се занимају, по грофовим речима, читањем песничких производа п научним разговорима. Капитал Комитета износи 220.679 руб.; прихода у прошлој години имало је друштсо 46.840, а расхода 46.354 рубље. ГроФ напомиње, да би требало осигурати рањене добровољце из 1876. год. и њихове породице, свега око 80 душа. Друштво им може помоћи само са 1 600 рубаља и моли за даљу помоћ. У Комитету Нрестолонаследника предао је председник скупљеник 10.000 руб., да се И8 тог новца отворе бесплатне кухињв за ученике епархијалних школа у пределима, који пате од неродице. За тај дар послао је св. Синод друштву свој благослов. Уз звуке хора „Слава Вогу на небу, руском цару на земљи" пође по дворани гроФица Е. Н. Игнаћјева, да скупља од слушалаца добровољне прилоге на топлу храну сирогој школској деци, (Иало је 330 руб.). За тим проФ. Духовне Акадсмије С. А. Сољартинскн прочита свој члапак в О злоб4 днл/ ( хвалеКи у њему етојицизам и трпљивост Руса, који издржљиво подноси тешко бреме неродице с уздањем на Бога. Кад хор отпева хусптску песму, изађе па кагедру Д. Л. Мордовцев, да упозна слушаоце с личнсшћу и радом пок. ПервољФа, 1 ) проФ. варшавског Јниверситета, лингвисте и борца за панславизам. Умро је изненада, живо беседећи у кругу својих пријатеља о хуснтском покрету. Био је он Чех, ну прилике га натераше, да остави своју отаџбину и да дође уРусију, где пуче пред њим широко поље рада. Међу многобројним делима му особито се одликује: „Германизација балтијских Словепа, 1 ' у ком покојник црта вековску борбу њихову с притиском Запада. Кад је хор свршио пову чешку песму, председник нрочита телеграм словенског митрополита МитроФана с Петиња: »Духом сам с вама. Поздрав') Умрљо крајем дедембра ирошде године.

љам славно Друштво и мо.шм св. словенског апостола, да увек »ходатајствује« пред Свевишњпм, да благослови ваше друштво на корист и славу велнке Русије с целим Словенством.* После подуже паузе беху прочитана имена нових чланова. Пошто су в Славлнск1л Извћст1л а престала излазпти, покренуло је друштво месечни журнал »Славлнское Обозрен1е а под редакцијом варшавоког проФ. Будиловича. Из јануарске свсске тог новог словеноФилског органа прочитао је проФ. Дух. Академије, Паљмов, чланак, да упозна слушаоце с духом н правцем новог журнала.') После Маринковићеве песме »Хеј, трубачу" (често ју пева хор на друштвеним седницама), секретар прочита чланак Будиловићев, приказан успомени великог пздагога, епциклоцедисте и научника, Јана Амоса Коменског, приликом 300-годишњице од дана рођења тог славног сина чешког народа (16. марта ове год.). Слушаоци се разиђоше уз звуке кантате хора Архангељског. Радован Кошутић.

У 0ДБРАНУ I. У »Иросв. Гл.» за аирил под .критика и библиограФија" стоје наслови, ове две расправе: „Облици својине у нашој историји средњег века« В. Рибникара, и „БиограФија и државничка радља Вука Вранковића и Милоша Обилића* Ж. М. Романовића. Одкуд у критици на ове две расправе напад на мене ? Те две расправе, то су ђачки одговори, које београдска општина сваке године, на дан косовске битке, награђује и нове се теме дају за идућу годину, у тој племенитоЈ сврси, да младићи наше Велике Школе изучавају проживљени народни живот, да љубе своју историју и своју отачбину. Ништа лепше и ништа илеменитије! Између више конкурената г. Рибникар и г. РомановиК добили су те награде. Томе се од свега срца сваки Србин обрадовао. Критика, на место да их похвали, окуражи и о ^ушеви на даљи рад, нанала их је тако као да су учинили Бранковићево пздајство, што нису онако одговорили, како мисли критичар да треба да одговоре, према ^најтазијим« иисцима, који су без икаквог основа прали мрљу пздајства с Бранковића, али је пису спрали, јор он није вршио своју дужност. Онај други опет, није рекао да су средњевековне сриске властелско баштине оно, што су билн турски спахи.Јуци и читлуксајбилуци, него је одговорио онако како је требало по изворима одговорити Одкуд онаква грозна срчба критичара нротив њих и нротиву мене? II. Она господа, што се наљутила на ђаке, како у својим расправама смеду писати супротно њином њењу, преко ученика насрну на „реФерента", да сузбију критику, а посредно да му изјаве, како није ') Док ицађе неколико свеаака, ироговорићу оиширио о »Сдавјанскои Обозрјенију.«