Просветни гласник

КАРАКТЕР

божји. Пошто се Китл снабдео са потребним знањем и поред тога уштедио још и нешто новца, он, с прва краја, отворн гостионицу, где му тако пође рад за руком, да је ускоро могао купити и пивару, у којој је негда и сам радио. Чудновата беше његова вредноћа и труд му. Једнако на ногама, свуда јс помагао, свуда је надгледао, размишљајући једнако о унапређењу свога завода. Године 1851. спађе га голема недаћа, јер му изгоре пивара са свмма стварима у њој. Но и то, не само да му није уставило напредовање, него му је, шта више, подстакло још већу делатност. Будући није ишао у више шкоие, то, разуме се, није ни имао литерарног образовања, које је високо уважавао. С тога је то накнадио према децн својсј. Али у питањима практичним био је бистра духа, извежбаног искуством толико, да су се његовом обртништву више иута дивили људи, у техничкој струци научно образовани. За достојанством п одликовањем није тежио, али је за то савесно нспуњавао своје грађанскс дужпости и стајао чврото уз народ. Једиога дана, при важном избору, када се од сваког гласа водио тачан рачун, не могаше га задржати ни сама опасна бољка, да својим гласом народу не користи. Исто тако беше нечујно добротворан, не заборављајући своје место рођења, у коме је основао школу са књижницом. Патриотска и добротворна друштва помагао је сва из реда. Име његово далеко се прочу при почетку новог политичког покрета, око шесете године. У то време немачке новине беху уобичајиле безобзирно проглашавати Праг за немачку варош, а капитале, обртност и све друго — да је у рукама Немаца. Збораше се, како прашки Немци плаћају највише пореза, те њима, према томе, и принадлежи господарство и т. д.... Олушајући то непрестано, почесмо и сами у то веровати. Но гле, када напокон наши новинари загледаше у прашке пореске књиге, ствар се показа друкчије. Показа се, да су управо чешки обртници ти, што плаћају највише пореза, а на првом месту: Фирма Китлова. После њега дођоше друге Фирме чешке, а тек за овима једна од оних прослављених трговачких кућа немачких. Ето, тако је чешки раденик показао својом делатношћу, да се губе све голе речп према стварности и цифрама. За што, дакле, да се чудимо, што изборн у Ирагу све више испадају у народну корист! Раденик чешки толико даје у државну благајну, да се само с тим новцем може лако издржавати, на иример, чегаки универзитет. Оа тога узрока, што је родољуб, о коме је била реч, све зарадио својим сопственим трудом, што се вазда на своју снагу ослањао, те Је у одлучном тренутку име његово морало бити изнесено, јер је служило на част чешком имену — заслужује тај муж часну и трајну успомену међу нама. Даље да поменемо ради примера Ђорђа СтеФенсона, који је изнашао локомотиву. Дечко, који је осуђен на вечито нословање при парној машини, без школске наставе и реда, учи сс самоучки ноћу читати, ма да је заморен сведневним пословањем И у таквим приликама почиње се он занимати својим замишљајима — те се учењем, размишљањем, испитивањем и брижљивом штедњом снабдео са

средствнма, помоћу којих је срећно остварио своје замишљаје. На име, оп нзнађе парна кола и у њих упреже пару, те тако даде подстицај за целокупну измену људског стања. То је појава веома узвмшена. Њу ћемо још боље познатн, кад саопштпмо, да је Ђорђе и у времену свога благовања, своје победе, остао племенит, честит човек, радник од срца за своје другове. Из те с.шке можемо сви врло много научити. Правилно живовање, свесно уживање сваког тренутка, тачноот, темељност, поузданост, мирноћа, а ипак железпа иетрајност, уз то још непрскндно будан дух, постојана тежња за напретком и усавршавањсм — то су, од прилике, онс особине, које садржавају тајну сваког напретка. На тај начин може се много поправити, много дотерати. Од главне ће иомоћи и овде бити аросвета. Кад би људи добили иотребне поуке, многи од њих би био друкчији. Ту сада додпрујемо питање о школама, предавању и књигама. Истина, не да се иорећи, време је зло, озбиљно, задаје и сувише много бриге — јер чешка земља плаћа на остале земље у Цис.штавској, а тај повац мора добпти радом, и у ко.шко више наваљује на нас нсвоља, у толико се више уздиже наша снага, у толико се сјајније показује наше биће. Од таквих радника, као што је СтеФенсон, постају подузетници. Подузетност нема сво.ј извор у таштој тежњп за новцем, јср би на тај начин | сваки, ко гори од жудње за новцем, морао битн подузетан — шта бнсмо на тај начин имали подузетних духова! 0 друге пак стране подузећу био би крај, када бисмо достигли свој смер, то јест новац. А инак впдимо, да није ни једно, ни друго. Подузетност је особита посленост духа, које се човск не може отрести; она је .пто и уметнику његова творевина, испитивачу проматрање, у кратко — животна потреба. Када бисте му заказали, да ништа више не предузима, ви бисте му уништили живот. Људи лакоумни, безбрижнн, који не гледају ни корака ни за собом, ни пред собом, који сматрају. душевну леност за рајску насладу — ни појма немају о тој чилости, о том вечном напрегнућу подузетног духа, и ужасавају се од успеха његовог, од напретка његовог у имовини и поверењу. Једнако се пише и говорп: радиност, трговина, подузетност и т. д.; ну, да свему томе треба непрекидног борења, неуморностл, душевне снаге, у кратко, карантера обичпо се при поукама заборавља. Не дајмо се варати тобожном лакоћом кога посла, или измишљеним причама, како је овај илн онај имао среће; - до душе, срећа ту има такођер реч, али, зар се не вели, да јој човек мора ићи у сусрет, то значи, да мора бити усталац. И овде је основ свега солидност, ахо се хоће да подузеће буде нешто више од тренутног појава, те да постоји не само неколико година, већ стално, и да служи на част це -10ме роду. Изговарати се на срећу, па стајати скрштених руку, чамати тамо, куд нас је судба вргла — шта би то зпачило и куда би нас одвело? Вредноћа и подузетност много су бољи савезници. Штајето срећа, судбина? Људи сами граде сличне утехе, или у својој ненависти, или да тиме заглуше гласове од прекора. Када вредноме човеку пођу