Просветни гласник

410

РАДЊА 1\1АЈ±НОГА Ш>ОСВЕТИОГ САВВТА

Убрзаше није добро деФииовано, а о успоравању, на овоме месту, нема ни речи. Код једнаког кретања место речи моментана треба казати тренутна сила, а реч моментана да дође под заградом. На овоме месту ннје добро казано „ако је брзина с којом тело почиње кретање с"; треба казати ако је почетна брзина с. Не каже се производ с брзином и временом, већ производ брзине и времена. Ово вреди и за количник пута и времена. У примеру под 1) пита се „колики ће пут тело нревалити"; боље је „прећи". Код убрзаног кретања требало је, чим се пређе једнако-убрзано, одмах говорити и о једнако-уснореном кретању, пошто се и обрасци за једн. усн. кретање изводе из образаца за једн. убрз. кретање и то на веома прост начин. Други одељак: о сили. Овде имам да приметим само то, да поред речи величнна и јачина, треба да дође још и реч интенситет. Кад се говорн о всличини рада, треба одмах и објасвити механични рад, т. ј. шта треба под тпм разуметп. На једном месту унотребљава се образац Р : Р ј = М6 : М ј 6 ј , а није поступно изведен. То је исто случај и с обрасцем М = -, којчсе употреб§ љава, а не зна се од куда и како се долази до тог обрасца. Поред оног што је казано о коњској сили, треба још рећи шта је то „коњска еила" у механицп. Код слагања сила не помиње се нвшта о полигону снла, а треба на томе месту поменутн, да се силе слажу не само рачунски већ и граФичкп (путем цртања). Овде се указује наставннку згодна прилика, да ученицима својнм, бар у кратко, исприча што о граФостатици и да им реши по неки пример. Нретрес (дискусија) обрасца К = 1/Р 1 2 +1^+2Р 1 Р;со?Л треба да буде на оном месту, где се овај образац изводи, а не говорити најпре о слагању брзина н кретања, потом о разлагању силе на две и више саставница, на после враћати се на дискусију обрасца К = 1/Р7 2 +Р%+2Р^7со8А. 0 стабилитету имам да кажем, да. Је та партија могла бпти боље обрађена, а нарочито да има доста примера. Код тежишта изостало је одређивање тежишта кружног лука. — На крају овог одељка требало је говорити о стабилитету и извести обрасце за рачунање стабилитета неколико обичних објекага.

Пети -одељак: о стројевима (простим и сложеним), добро је израђен, а нарочито слике су нажљиво цртане. Шести одељак, који носи наслов ,0 крегању*, такође је добро обрађен, само бих био мњења, да је место наслова „0 кретању" боље казати „Кретање по прописаном путу.» Слободно падање с Атвудовом махином требало је да дође у први одељак, који такође говори о кретању. Тим је убрзано кретање испало јасније. Код т. '79., где се говори о косо баченом телу, боље је место „ширина хитца" казати „даљинадомета", а место „квадрирати" казати „стеиеновати", Ппсац заиршује своју механику сударом, а при крају, као узгред речено, помнње нешто и о трењу. Трење мнслим да чипи засебну тачку, и с тога је писац требало да издвоји трење и више о њему да каже, и да има прпмера за решавање. Једиа од најважнијих партпја у механици, а то баш она, у којој се впди прнмена механике, изостала је овде; то је онај део, који говори о јачини тела. Од научника, који су градили разне огледе о трењу, и којн су саставнли таблицу за коеФнцпјенте трења разних матернјала, пнсац наводн неког Колумба н Морина. Да неће бнти то она два Француза Куломб п Морен (Сои1отђ и Мопп) ? Последња партија у овом делу, то је теорија таласања. Овај одељак највећи је и заузима скоро 7 табака. По моме мншљењу не би требало уносити у механику теорпју внбрације, иошто њој овде није место. Она се третира у физици , па тамо нек је и буде, а не на уштрб толиких важнијих одељака механике, говорити о таквој физичкој деликатеси. Што се тиче језика у овом спису, приметио сам, да ппсац ннје обратио довољну иажњу, и да би исти и у погледу на нашу терминологпју могао бити бољи. Узев све ово у обзир, мишљења сам: да се Механика од Вл. Зделара може тек тада узети за школску књигу, пошто писац све наведене измене и допуне изврши; па како је то прилично велики посао, мислим да ће најбоље бнти изабратн какву добру и признату механику на туђем језику, па ју тачно превести. Благодарим Главном Просветном Савету на указаној ми почасги. 25. новембра 1891. год. у Београду. Јосиф Шмит, проФ. беегр. реалве.