Просветни гласник

РЛДЊЛ ГЛАВНОГА ПРОСВЕГНОГ САВКТА

409

дацн на крају књиге); добро је и то, што је квадратура парабоде замењена оном из Мочника, јер је ова заиста много простија. Слике су у опште тачне ; само бих желео, да се прераде сл. 20., 21., 24. и 50., јер су у ирвој, другој и четвртој параболе нетачне, а у трећој није -4 РМГ = 90°. Велики број одабраних, рачунских и конструктивних задатака даће врло лепу прнлику да се развија ученнчка саморадња, и да се ученици вежбају у томе, како се све могућне геометријске појаве могу изразити аналитичким односима, како се геометрнјска посматрања трансФормују у еквивалентна аналитична и обрнуто; и да тако увиде, како се квалитативне појаве своде на квантитатпвне односе, у чему и лежи сва драж чудесних концепција Декартових, које се сматрају као један од највећих успеха на пољу математике. Препоручујући ово дело најтоплпје, благодарим Главном Просветном Савегу, што ми је новерио овај посао. 10. маја, 1891. год. у Веограду. Стеван Давидовић, ПРОФЕСОР. Савет је, усвајајући мњење г. г. реФерената, одлучио : да се ово дело може примити и штампати о државном трошку за школску потребу, с том погодбом, да преводиоцн учине у њему све оне поправке и измене, које су поменуте у реФерату г. д-ра Б. Гавриловића. Г. г. реФереитима одређено је на име хонарара и то г. д-ру Гаврнловићу шесет (60) динара, а г. Давидовићу четрдесет (40) динара. VII. Прочитан Је реФерат г. Ј. Шмита о рукопису „Механика и основи таласања" за средње школе, написао Владимир Зделар, проФесор. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Прочитао сам дело »Мехапика и основи таласања, за средње школе написао Вдадимпр Зделар проФссор", које ми је Гл. Пр. Савет послао на преглед, и част ми је поднетп Гл. Пр. Савету своје мишљење о истоме. у У в оду, који је доста опширно написан, изнео је писац дефиницију материје и тела; ту се говори о математичком и физичком телу; о прцроди; како ПРОСВЕТНЕ ГЛАСНИК 1892.

можемо прцроду сматрати; отуда пнсац ређа све науке, које се занимају испитивањем прнродних тела. Нарочито је на овом месту објашњен задатак Физике и хемије. За овим се говори о томе, шта је прнродна појава; какве ове могу бити и штаје Феномен, шта природни закон, а шта сила. Овде се помиње Кеплер н Архимед. Кад је све то тако лепо објашњено, писац дели Физику на Физичку и математичку Физику, па за тим говори о томе, шта је хипотеза, и прелази на механичку Физику и физику етера. После овог долази: појам тела, геометријске особпне тела, Фигуре (ваљада слике), мерење (чега ради метарски систем), тачније мерење, опис нонијуса (и то само назадни нонијус), микрометарски завртањ, с опнсом СФерометра. Најпосле говори се у уводу о стању тела: чврстом, течном, гасовитом, и најпосле и о четвртом стању теда. После оваквог опширног увода, који заузима 2'/г табака, још се не зна о чему ће ово дело „механнка" говоритн; а то је задатак увода, да наговестн ученицима, већ на прагу те нове за њих науке, шта ће у механицн учити. Ппсац је у уводу изнео скоро целу природу, Физику, хемију н све остадо, што су ученици већ у више прилика чуди у физнци , хемији и природној историји. Увод је требало да буде много краћи, и у њему да се каже шта је механика и чиме се она бави. За овим долази механика чврстих тела, ирви одељак: о кретату. 1. Пут тела. — ДеФиниција је оваква: „Кад на неко тело дејствује сида, оно ће се кретати, а она црта, коју једна тачка тога теда за време читавог кретања пређе, зове се пут." Ова деФиниција није добра; за што помињати час тело час тачку тога тела па за тим црту, коју тачка прелази ? Краће је и јасније казати: путом назива се дужина пређеног простора. Место израза правоцртно и кривоцртно мислим да је боље употребити праводинијско и криводинијско кретање, што је познатиЈе. Код обртног кретањатреба посдеречи „обртно" ставити под заградом још и реч „ротацијоно.» Ово треба већ и с тога, што на другом месту писац говори о „прогресивном" (напредном) кретању. Говорећи о једиаици времена, писац помиње само секунад, а не и остаде јединице времена. На пр. код железнице, дађе п т. д., где се говори о брзини у једиом сахату и о броју обртаја точка у минуту. Место коначна брзина ваља казати крајња брзпна.

53