Просветни гласник

НЛСТАВЛ

живота тела престаје и душа да живи, дакле не верује у бесмртност душе; 4.) не верује у слободу воље, но мисли да је у тесној зависности од околине и телесних Функција; 5.) као деиста он верује само у једно највише биће, које је створило овај свет, али му не даје никакве атрибуте, сем једног — правичности. Какво је то највише биће он вели да је апсурдно о томе и мислити. С друге пак стране, кад узмемо учења католичке цркве о овим питањима, највидније нам излази супротност њихова с Волтеровим. Католицизам верује; 1.) у урођеност моралних и религиозних идеја; 2.) верује и у душу, као засебну супстанцу независну од тела; 3.) верује у бесмртност душе; 4.) верује у слободу воље, те сваки греши што хоће, а не што мора; и 5.) католицизам даје своме богу облик личности и атрибуте највише моћи. Чиста ФилосоФија Волтерова, као што видимо, није се могла никако сложити с хришћанском и католичком теософијом. А како ли су се тек морали косити с фи.чософским погледом Волтеровим остали ситничарски погледи католичког духовништва на религију, како ли пак бласФемија и деморализација свештеника, који се заклањаху иза свога бога ?!.. Волтер је овде представник једне умне струје, која се дигла противу злоупотреба религије. Иза Волтера треба замислити читаве легионе присталица, који су заједно с њим активно или пасивно такође били противу злоупотреба религије и деморализације свештенства. Говорећи о Волтеру, ми смо уједно говорили и о принципима и о уверењу великога броја чланова Францускога друштва, и из излагања Волтерових мисли видимо у исти мах и расположење већине. Да је пак тако, да је уза њ била огромна већина, видећемо ниже, говорећи о утицају Фр. литературе на Француско и јевропско друштво XVIII. века. У сгшсима Волтеровим огледа се расположење духа времена. Целим Француским друштвима овладао је дух опозиције. Слободоумна литература XVIII. в., као одјек расположења духа времена, примљена је од већине друштва. Мисли и тежње своје нашли су у њој. Као знак иросвете и отмености (УогпећтћеЛ) сматрало се бити атеиста и слободњак. Племство је сада декламовало противу апсолутизма, а абати

противу Фанатизма 1 ). Слободоумље иатеизам увукли сеиу дворове племића. И сам строги иемачки историк, Шлосер, вели Хетнер, био је принуђен да у својој историји XVIII. века посвети опширно прематрање о салонима париским. Ко ишта зна из историје XVIII. в., њему морају бити познати салони. Обично шеФови тих салона беху госпође. Највиђенији од тих салона беху: салон госпође ОеоМп (1699 — 1777.). Затим М-те с1и ОеГ1ап<1 и клуб барона Холбаха, где долажаху Русо, Дидро, Хелвецијус и т. д. Од деизма Волтеровог прешло се атеизму енциклопедиста и материјалиста. Како нам је циљ да се слободоумне литературе XVIII. в. дотакнемо само толико , колико је потребно да објаснимо од куда потече онај најзнаменитији догађај у историји човечанства — Француска револуција, то прелазимо преко анализе Дидро-а да бисмо исте његове принципе видели много смелије и консеквентније брањене. а 8г/81дте <1е 1а. Иа.1иге" је кодекс материализма. Смело и дрскс руше се све предрасуде. Локов сенсуализам овде је посгао прави материјализам. Између- материјалног и исихичког света нема никакве разлике. Психички појави само су особита врста кретања материје. Незнање човека створило је појам о богу. Природа је далеко и од добра и од зла, она за њих не зна, она ради по неумитним законима, стварајући и рушећи животе, чинећи и зла и добра. Прнрода је безгранпчан и непрекидан ланац од узрока и дејства. Разнолико и разноврсно комбиноване материје добивају и дају разне иокрете. Из ових разноликих покрета и веза потичу и разнолике особине и облици ствари. Оно што људи зову кбог" није ништа друго до материја и њезин непрекидни покрет и рад. Покрет и рад, то је битни ^арактер природе. Све је у непрестаној промени, ништа не мирује, и ако, кад се упореди с јачим покретима других ствари, изгледа да мирује. Отуда вечита промена у природи, неирестано мењање материје, кружење свију делова. Делови (молекили) одвајају се и стварају нова тела; једно тело рани се другим; позајмљена материја оиет се враћа у ону општу масу; сума материје остаје иста. Видљива намера свију нокрета ') Хетнер, '289.